РТВ Теорија и пракса

čovečanstvo, imajući u vidu napredak nauke u drugoj polovini 20. veka. Doskora zapadna civilizacija nije insistirala na osvešćenju nesvesnih delova psihe. Posle dugog perioda razdvajanja. počeli su se uklapati različiti nivoi svesti u jedan prepoznatljiv mozaik, kako iskustveno (Istok) tako i eksperimentalno (Zapad). Međutim, od kada su ~zdrav“ razum zamenili teleskopi okrenuti proučavanju markokosmosa, a mikroskopi se zagnjurili u mikro svet, od tada stvari nisu jasne same po sebi, već se sve više shvata povezanost svesti, vremena i prostora. Svi se rađamo u svetu pojava čije nas obilje, s jedne strane, zbunjuje, a, s druge strane, postepeno tokom evolucije utiče na razvijanje svesti, koje nas prati i kroz ceo život; pa je logično da svest više nego ikad tokom Ijudske istorije zaokuplja pažnju naučne elite baš u ovoj poslednjoj dekadi 20. veka. U razmaku od samo jedne godine u Beogradu su održane dve manifestacije na temu svesti; prvo, simpozijum (1995. godine) čiji prikaz je dat u časopisu Radio (1966. gođine, broj 11-12), a zatim drugo, seminar (1996. godine) na koji se ovaj prikaz odnosi, a predstoji i treći, koji će se održati septembra 1997. godine. Verovatno bi se svi autori (ukupno 47 na oba skupa) složili s mišljenjem velikana duha K. G. Junga, izloženog u knjizi „Čovek i njegovi simboli“, kad konstatuje: „Postoje istorijski razlozi za opiranje ideji o nepoznatom delu Ijudske psihe. Svest je sasvim nova kategorija prirode i ona je još uvek u eksperimentalnom stanju. Krhka je, ugrožena posebnim

opasnostima i lako ranjiva". U vezi sa ovim može se reći da se spuštanje psihe u sferu Ijudske svesti vekovima nastavlja kao neizbežnost. Svako uplitanje religije (teološke i političke), kad se poveruje u pokušaj da se mogu zaustaviti neumitni tokovi evolucije svesti, izuzetno je teško. Slično važi i za nauku kada pokušava da negira pozitivna nastojanja istraživača da simulacijom neuronskih mreža ostvari „veštačku svest“ unutar kompjuterizovanih mreža. Od svega neverovatnog, ništa se ne ističe dinamičnije od Ijudske svesti, U stvari, evoluciona uloga svesti ostvaruje se selekcijom i pojačanjem malog broja informacija bitnih za opstanak, dok preostale daleko brojnije ostaju na podsvesnom nivou pa tako omogućuju daleko lakši opstanak jedinke. Ovo, međutim. dovodi do ~cepanja“ sadržaja psihe na svesni i podsvesni deo što bi dalekosežno imalo za posledicu pocepanost ličnosti; a pošto evolucija radi u tom pravcu. u igru se uvodi sanjanje. Uloga sna je potrebna da bi se kroz mešanje ovih sadržaja obavilo njihovo integrisanje, popravljajući štetu koje čini budno stanje koje je nužno zbog opstanka jedinke (u budnom stanju). U ovom smislu različita stanja svesti (normalna i izmenjena) evoluciono su vrlo važna iako izgleđa da do sada to nije do kraja shvaćeno. Zadatak nauke i religije jeste ne da ometa nesavladiv tok događaja, već da nastoje da se istraživanja nastave u smislu približavanja evolucionih tokova Prirode i Čoveka.

220