РТВ Теорија и пракса

Čini se da je evolucija života tokora poslednjih nekoliko miliona godina veliki deo svoje kreativne energije uložila baš u proces razvijanja Ijudske svesti. Tokom ovog vremena život na Zemlji sledio je jedan utvrđen sled događaja i uputstava za ceo živi svet ispisan vrlo jednostavnim jezikom (šifrom). Tajna života je u tome da postoji stalna komunikacija živog svetaorganizama sa svojom okolinom. ali takođe i između svih oblika života. Po Ajnštajnu materijaje energija (različita polja četiri prirodne sile) i obrnuto, energija je materija (sastavljena od elementarnih čestica). Osnovna razlika žive (organske) i nežive (neorganske) materije jeste u tome što je život organizovan u samoreprodukujuću strukturu i što se neprekidno đograđuje sam u sebe evolucijom. Život je u fundamentalnoj vezi sa energijom, materijom i informacijom između neorganskog i organskog sveta, Postoji fizička povezanost živih organizama u odnosu na spoljašnje informacije koje stižu u tri oblika: elektromagnetni talasi (svetlost, tj. elektricitet i magnetizam), hemijski nadražaji (ukus, miris) i mehanički pritisci (dodir, zvuk). Sva tri signala čovek sa pet čulnih prijemnika (receptora) pretvara u električne impulse i transportuje nervima do mozga, koji reaguje na njih dajući im određena značenja. Postoji u svemu ovome nešto čudno i tajanstveno. Čovek mnogo zna o delovima Ijudskog bića, ali vrlo malo o funkcionalnoj celini. Naša čula su vrlo selektivna i subjektivna, pa pored toga što sebe podešavamo prema ograničenoj stvamosti, još im dajemo i smisao

šta stvarno ona primaju. Stoga. bez obzira na vrednost našeg iskustva, ~ovde" naša stvarnost ne mora da liči na ono što stvarno „tamo' 1 postoji u realnom svetu. Informacije iz okruženja prolaze kroz sopstvene sužene filtre naših čulnih sistema, a mozak uobličava stvarnost. To navodi nauke o životu da se nalaze u čudnom stanju, odvlače našu pažnju s prave prirode našeg bića, te život i dalje ostaje misterija. Jedan je život koji obuhvata sveukupnost naše planete. Evolucionim procesom uslovljena je njegova podela na milione vrsta: biljke, životinje, čovek, svest; ali je svaka od njih sastavni deo jedne celine. Svi smo deo te celine. Život podleže fizičko-hemijskim procesima i naš mozak nema natprirodne osobine, odnosno ni jedna Ijudska karakteristika nije nešto novo, što već tokom evolucije nije pronađeno. U čoveku je samo sve to raspoređeno na nov kreativan način. Uloga čovekovog pamćenja je u svemu od ključnog značaja, ali je daleko od toga daje jasna i razumljiva. Fizika ne pravi razliku između neorganske i organske materijalne čestice, a samim tim pamćenje nije nešto što je svojstveno samo mozgu, već može u raznim strukturama biti memorisano. Međutim, danas nauka određuje kriterijum stvarnosti i kako svet funkcioniše, a ipak nam često izmiču i ostaju tajne mnogi prirodni fenomeni. Teme kojima se bave članci, iako su kontroverzne prirode, ukazuju na kompleksnu povezanost svesti, pa je potrebno osvrnuti se na neke od njih. Autor Đura Koruga polazi od činjenice ~da postoje istovetna

221