Руско-српско огледало

Вуци у нови

Путници се реше да занове. Испрегну кое и даду им овса. Утаба]у около снег и ту се разместе. Две секире, ко]е су се код вих нашле, употребе за сечу сувог грата, слажуби га у гомиле да би, кад се увече смрачи, могли ъиме ложити ватру.

Поталг МаксимовиВ извуче из санки кожну торбу и извади из ъе хлеб, лукац, нешто мало купуса и бакрени лонац с квасом”). Пошто вечераду, полежу да спаваду.

На]едном се, издалека, зачу неко’ зави]ае. То се понови неколико пута. А тада се све смири, али само за кратко време, да би се после. сасвим |аспо чуло режаъе и шкргутае зуба.

_У шумско] тишини сваки се звук чу]е даче него обично. | т

— Вукови! — уплалено. прошалита, Потат Максимовив, мунувши задремалог Стуколова.

Диков и остали радници увелико су веь били заспали.

— А... Што важеш!... — промрмъа Стуколов долазеби себи. — Што то говориш?

— Чу]еш ли како зави]а]у? — понови Потап Максимовив.

— ест, урладу... па, што? — равнодушно. одговори тегов сабеседник. — Мора да их ]е тамо читав чопор. Намирисали су месо.

— Невола! — туробно Бе Потап Максимовив. УР Е *) Квас )е. врст руског безалкохолног пийа.