Руско-српско огледало

лов порера, сво]е-другове и нареди им, да на, ъегову заповест сви баца]у на ъих горуве буктиюе.

— 4Чедан... два... три! — узвикну Стуколов и први ступи испред валре, те их са осталим радницима обасу кишом жеравице.

Престравъена, зверад заурла. Али кад Стуколов дохвати скоро метар пламтеби угарак и с ъим побе право на вукове, они се разбеготие куд кол, и вей кроз неколико часака, нису се чули.

— Више се небе вратити, — рече Отуколов, навламефи топли зубун и лежуви у санке. —

— Чудан си ти човек дакиме Прохорибу, бално изговори Патоп Максимовий, кад виде да ]е опасност минула. т

— Да ни]е тебе, можда би нас и смотали ти прождръивци!

Стуколов на то ништа не одговори... Он се добро зави у свэ] зубун и крепко заспа.

Шта ]е ова] човек?

159

4 г;