Рустем и Сухраб

Ми ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

чувано, видели смо, нема неке велике естетске вредности. Шта више, непрестана схематизовања, силна понављања и гротескна поређења много одбијају. Међутим ако је Авеста слабо или никакво књижевно дело, она је ипак од особите важности за филологију и историју и познавање религије и традиције. У вези са Фирдусијем, за нас су најважнији поједини /аштови који садржавају много митолошких, легендарних и епских елемената. Иранско народно предање приказано је ту у главном онако као у Шахнами. Митски краљеви и јунаци представљени су, у битним цртама, истим редом као у Фирдусија; обе митске краљевске династије које нам износи његов славни еп, налазимо и овде. Код приказивања народне традиције биће о овоме поближе говора.

Има разних теорија о постанку и домовини Авесше, али се тешко шта може стално утврдити, Слично је и са животом пророка Заратустре: њега су (као и индиске Веде) стављали у далеко раније доба него сада, кад се држи да је живео неких 600—700 година пре Христа. Овај датум ће нам требати кад буде говора о иранском народном предању у Авести.

Врло је интересантан историјат изучавања Авесше у Европи. Французи су ту били прави пионири: доста је поменути три велика имена Анкетил-Диперон, Бирнуф и Џ. Дармстетер, од којих свако означује по једну нову епоху у развитку ове тешке науке. Анкетил-Диперон је предузео (крајем 1754. год.) врло опасан пут у Индију и остао, што у њој што на путовању, поред свих тешкоћа и опасности, седам и по година (до 1762.) учећи језик на врелу од Парса (тако се зову преостале присташе Заратустрине вере) и сакупљајући рукописе. Међу њима је била и Авеста; овај научник девет година доцније (1771. издао је њен први превод на један европски (француски) језик. Али тек 1883. године пошло је поменутом Бирнуфу за руком да дешифрује оригиналне рукописе и постави изуча-