Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА 1Х

вање Авесте на праву научну основу, а Дармстетер је најзад дао нови и темељни превод овог дела (1892—98.).

Међутим речено је да, поред Авесте, спадају у најстарију периоду и стари персиски натписи. То су натписи старих персиских краљева Ахеменида на високим пећинама у Бехистуну (грчки Багистана, модерно персиски Бисутун) и Елвенду (оба места у Медији), затим на рушевинама Персеполиса, у Накши-Рустему, Екбатани, Сузи и на другим местима. Ови натписи потичу из доба од 521—98838. пре Христа, т.ј. од ступања на престо Дарија 1 (591 — 485.) па до смрти Артаксеркса ШП Охуса (359—9338). Највише има Даријевих натписа. Већином се налазе три реда клинова од којих је први у староперсиском језику, други у еламитском, а трећи у асирском. Каткад се налази и четврти ред у египатским јероглифима.

Персиско клинасто писмо је сразмерно доста једноставно, мада и оно означује делом поједине гласове, а делом опет (и то чешће) слогове. Ипак до почетка ХЈХ века није се о њему у Европи ништа друго знало осим да Херодот назива уопште клиново писмо „асирским знацима“. Али већ 1802. године пође Гротефенду за руком да прочита имена Дарија и Ксеркса и тако одреди девет клинастих знакова. За овим првим успехом ређали су се други од истога Гротефенда и од стране осталих научника, те је тако још пре половине Х!Х века, може се рећи, био пронађен цео староперсиски алфабет. Важност овог открића не лежи на литерарном подручју него на историском, јер дешифровање неколико старих персиских натписа дало је повода да се открије стари персиски језик, историја, географија, митологија и остало из времена Ахеменида, а што је још важније, они су дали кључ за вавилонске и друге клинасте натписе и тиме је нађен прави и сигурни пут за познавање Предње Азије.

Као што је авестска литература претежно вер-