Рустем и Сухраб

ПОГОВОР.

Осећам потребу да овде кажем неколико речи о моме приказу Фирдусијева живоша п његових дела као и о моме начину превођења.

Што се тиче првога, настојао сам да читаоце упознам са свим оним што садашња научна критика држи и зна, а потребно је за правилно схватање персискога песника и његових дела. При томе сам увек гледао да се ослоним на резултате најкомпетентнијих стручњака и да их што јасније и тачније изнесем. Поступајући овако, ја сам држао да је с обзиром на врло широки круг читалаца којима је ова књига намењена боље било дати и мало више него недовољно или сувише мало. Ја сам био свестан тешкоћа које имам да савладам пишући увод у један код нас досада посве нов и непознат предмет и зато сам пре свега настојао да будем јасани разумљив и да оно што приказујем што више приближим нашем схватању; зато сам стално и наводио сличности и паралеле из разних европских књижевности или из наше.

Поред тога што сам наводио своје изворе у самом предговору, кадгод је то било потребно и згодно, ја сам имао намеру да у напоменама означим тачно одакле је шта узето, али редакција није могла на ово пристати из појмљивих разлога (сувише би стручно било за већину читалаца и много би простора заузело.) Задржане су само најважније напомене, које битно допуњују извесна места пред говора. Мени зато ништа друго не преостаје него да овде накнадно и посве кратко означим писце и дела којих сам се држао.