Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХХШ

рока Заратустре, за владе шаха Гуштаспа, и увођењем његове вере у Персију. Али тек што је испевао хиљаду дистиха, уби га његов роб (око 975.). Тако је Дакики био прекинут усред посла.

Поред осталога што смо досада рекли, ово је Фирдусија довело до одлуке да сам предузме песничку обраду Шахнаме. Као муслиману врло му је згодно дошло да је баш Зороастрова епизода била спевана од другога и да му се у том погледу није могло ништа озбиљно замерити. Зато је он и узео цео Дакикијев одломак, да га доцније уклопи на згодно место у свој еп. А врло је вероватно, да се он одавно бавио мишљу да опева славне догађаје из народне прошлости, о којима је као дихкански син могао још код куће много слушати; шта више није искључено да је поједине партије имао већ у рукопису. И за Таса причају да се још од своје 16. године бавио планом за своје главно дело Ослобођени Јерусалим. Осим тога, ми смо већ раније видели да је и пре Дакикија било епских заметака (Абу-Шукур, Рудеги) и да се донекле био развио један извесни епски стил и епски метар. Истакнули смо нарочито, да је тај стил био једноставан и природан. Као епски метар употребљаван је арапски мушекариб који изгледа овако: |

т. ј. има, · према грчкој метрици, четири бакхиске (басећ из) стопе са каталексом на крају, или, другим речима, једанаестерац. Два овака стиха пишу се и штампају у персиском обично један поред другога (не испод, као код нас) и оба чине, по персиском схватању, само један бејш (= стих), док је то за нас дистих. Оба полустиха се римују као у овом примеру (бејт 54 из епизоде о Русшему и Сухрабу): Кад Рустем дође Семенгану ближе, Глас 0 том краљу и властели стиже. Овај је метар узео и Дакики за свој одломак, а доцније и сам Фирдуси за целу Шахнаму. По