Рустем и Сухраб

ХИМ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

спољашњој форми, обојица су тако слично радили да би се тешко познало шта је од једнога а шта од другога, да Фирдуси није сам изричито означио шта је од његова претходника. Али ако се поближе упореде одломци једнога и другога и нарочито ако се хоће да одмери песничка вредност њихова, онда, како је већ Нелдеке приметио, упадају највише ове разлике у очи: Дакикијево је приказивање сухо, неспретно и шаблонско спрам Фирдусијева; сваки његов јунак иступа готово на исти начин и са истим речима; тако исто и његови бојеви се не разликују много један од другога, а ниједан се не истиче нарочитом пластичношћу. Да је ово код нашег песника све лепше, живахније и разноликије, видећемо доцније у појединостима. На концу, ни сам Фирдуси није особито повољно мислио о Дакикијеву одломку Шахнаме; што га је ипак унео у њу, биће више из оне побуде: да сам не мора описивати појаву вере која би његовој околини могла бити зазорна. Уз ово треба одмах приметити, да ни Дакики, иако га држе за Зороастрова приврженика, није ништа у свом одломку незгодно рекао што би муслимане нарочито вређало; и у њега је, као доцније у Фирдусија, персиска стара народна вера приказана доста нејасно и више идеализовано. —

Кад се Фирдуси озбиљно дао на посао, не може се тачно рећи, али је то свакако било у његово зрелије доба, нешто око 975. године. Међутим, како горе рекосмо, он је поједине ствари имао вероватно готове још пре овога датума. У то доба му је један његов пријатељ, по имену Мухамед Лешкери, дао и књигу о народним традицијама, ато је, како се за сигурно држи, новоперсиска обрада Худајнаме, или прозна Шахнама. Као прва ствар коју је наш песник опевао означује се епизода о тиранину Дахаку и каснијем краљу Феридуну. Овај први покушај се допаде пријатељима и Фирдуси настави даље. Домало чује за: песника и тадашњи намесник провинције Хурасана и поче га озбиљно потпомагати. Фирдуси му је оставио леп споменик бла-