Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХХХ:

био онај који је Махмуда одвратио да даде велику награду, и место 60.000 злашника, колико Шахнама има округло дистиха, би одређено толико сребрених дирхема. Шта више, по старијим врелима, награда је износила само 20.000 сребренога новца. По легенди, Ајаз је донео награду Фирдусију баш кад сеон налазио у купатилу. Кад песник спази сребро место злата, разочара се до крајности и у својој срџби даде пола новца бањском послужитељу, а пола за чашу пива (фука), коју је у бањи попио. По другој версији, Фирдуси је разделио награду на три дела, као што стоји и у Хајнеа; у овом случају, једну трећину је добио сам Ајаз као доносилац. Султан је, наравно, одмах сазнао за ову сцену у бањи и силно плану на министра што му је саветовао овако малену награду и тиме га јавно осрамотио. Али подмукли Мејменди рече да сваки дар шшахов, ма како мален био, треба примити с једнаким поштовањем; све кад би шах спремио и прегршт праха, треба га као благотворан мелем на очи метнути. Оваквим улагивањем пође везиру за руком да шахову љутњу са себе скине и на Фирдусија пребаци. Сада Махмуд наново плану и запрети да ће несретнога песника бацити под слонове да га згазе. Кад се султан мало од своје љутње повратио, одустаде од претње, али је поносни и карактерни песник увидео да не може више у таквој средини остати. Увређен и разочаран напише једну страшну сатиру, у којој шаху отворено пребацује његово ропско порекло и некраљевску шкртост. Онда је лепо замота и уручи Ајазу с молбом да овај свитак преда шаху иза 20 дана, па се крене у бегство, преобучен на брзу руку као дервиш. Ајаз је, како неуморна легенда даље прича, мислио да је у оном свитку каква молба и предаде га одиста тек након дуље времена. Али кад је шах отворио хартију, имао је шта видети: он, који је само научен на славопојке, морао је сада чути најгорчију истину. Фирдусијеве речи тако га разједише, да је одмах наредио потеру за њим на све стране,