Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ТИХ

дади (т. ј. „Багдадски“) израдио нарочити Речник на Шахнаму и то на турском језику.

Али ако Фирдусијев еп није био на Истоку много предмет научнога изучавања, тим више је био омиљена лектира. Осим тога је био превођен, што потпуно што у изводу, на разне источне језике: на „арапски, турски, урду (== хиндустански), гуџератски, трузински (== георгиски) ит. д. Код арапског прозног превода у изводу који је од Бундарија (из ХИП века), важно је истакнути да је за 50 година ранији од најстаријега (лондонскога) рукописа ГЏахнаме у горигиналу.

У Европи је Фирдуси био непознат до друге половине ХУШ века. Тек тада га је Енглез сер Ви-љем Џонз приказао европској публици и саопштио једну пробу из Шахнаме у латинским хексаметрима. „Али ни сами Џонз није имао праве представе о Фирдусијеву епу, него је држао да је то једна збирка различитих историских песама, поређаних хронолошким редом. Енглезима имамо захвалити и прва. издања Шахнаме: Ламзден је издао само прву књигу (у Калкути 1811.), али је Тернер Мекен до«скора (1829.) штампао цели еп у четири књиге. Ово „се издање кратко зове калкушско и служило је као основа за неке европске преводе (на пр. Пицију за талијански, 1886—88., 8 књига). На калкутској редакцији почивају, у основи, и сва доцнија ориен_ ттална издања. У Европи се, међутим, даље напредовало. Жил Мол, родом из Штутгарта, а доцније професор персискога на Француском Колежу, издаде на темељу више рукописа ново издање Гахнаме у седам великих фолианата (Ле гроге аез го:5, 1838—78.). Ово париско издање, штампано на трошак француске владе, у главном је много боље од калкутскога;) Мол је са много оштроумља и познавања избацио доста кривих стихова, а уз "текст је објавио и свој прозни превод целога епа. Пошто се ово луксузно издање због свога формата . и велике цене није могло раширити, изишао је доцније сам превод у малој осмини. Међутим, персиски