Рустем и Сухраб

1ХХ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

текст Шахнаме било је и даље врло тешко прибавити. Зато је Фулерс почео штампати ново издање орипгиналнога текста, у Холандији, али га у том «смрт запречи. Његов посао је наставио Ландауер, но дело је ипак остало недоштампано. Ово лајденско издање (1877—1884., у 3 књиге) сматра се данас као најкритичније.

Споменувши француски и талијански превод. Шахнаме, ми смо тим уједно именовали и два једина пошпуна превода овога епа у Европи. Али превода из Фирдусија, непотпуних, има доста и на другим европским језицима. Ми ћемо овде кајпознатије европске препеве и преводе пропратити са неколико речи. Молов (француски) превод је, у главном, врло користан за разумевање Шахнаме и: као први потпуни превод има, без сумње, своје велике заслуге, али је у појединостима каткад нетачан. Осим тога, пошто је у обичној прози и пошто је штампан као какав роман (без ознаке докле који дистих сеже), изгубљене су многе карактеристичне: црте оригинала (понављања, песнички обрти, паралелизми и сл.). Пицијев (талијански) превод је у стиховима од 11! слогова, без риме (уег5] 5с1011), и доста је слободан; осим тога, у њему је врло често: Фирдусијев дистих преведен са шри талијанска стиха, и да се испуне сва три стиха, ваљало је додавати речи и мисли којих у оригиналу нема. Енглези су одавна имали Тевекулбегов извод из Шахнаме у Аткинсонову преводу (1832.), у прози и стиховима. Од новијих енглеских превода су најпотпунији А. Роџерза и обојице Ворнера; овај последњи је што: римован, а што у слободном стиху. За чудо, ни Немци немају Шахнаму преведену у целини; него: постоје поједини песнички преводи грофа Шака и Фридриха Рикерта. Обојица су преводили из првога дела епа, из онога који је најлепши и најинтересантнији, и то, претежно, исте партије. Ипак, како. је Рикерт превео више (у свему око трећину ШЈахнаме), дакле и оне делове којих нема у Шака, 2 овај опет неколико епизода које фале у Рикерта,,