Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

па

7 105

ден обилује и другим истакнутијим светитељима, међу њима је и наш краљ Стеван Дечански и Тодор Студит, а при ручној изради књига штедило се и место и време, па обраћала више пажња на знаменитије опште и на месне светитеље или на оне, који су по каквом оближњем храму и другим околностима јаче истакнути. Па опет их има и са светим Мартином—Мратом. У одељку рукописа и старих штампаних књига библиотеке Српске Краљевске Академије Наука у Београду налазе се таква два рукописа српске рецензије. У једноме од њих, Апостолу из краја ХЈУ или почетка ХИ века, (број библ. 56.), у месечном указању за читање по датумима, под 11. новембром пише: „Стхђ мчкђ Мин, и Викторла, и Викентта, и придбнаго Марпита.“ После долази Тодор Студит, Стевана Дечанског нема. У другом рукопису, Минеју из ХМ века за месеце септембар—новембар (број библ. 38.), 11. новембар је дан мученика Мине, Виктора и Вићентија и „прљподобнаго фца нашего Мартина. ВБ тежде Ан стго елодора Стоудита.“ Прва самогласна стихира на великом вечерњу почиње: „Прђподобне оче Мартине, ти плрти оугажденим и славоу житћискоуго на земли ФврБгђ, ако бо бесПЛБТБНЂ шави се, поуствтни ако град; исплБнпа!-е,.... « Тропара овоме преподобноме овде нема, али је прва стихира у скомбинованој општој служби дневним светитељима њему посвепена, а та стихија је, као што се види, потпуно у духу подвижништва и оног провинцијалног монашког родоначелништва Св. Мартина Турског.

У једном новијем руском месецослову каже се код Св. Мартина епископа Турског, да се он по грчком минеју празнује 10-ог новембра'). Међутим, и у грчким месецословима и у нашим старим рукописним Пролозима овога дана се празнује други Св. Мартин. На име, у грчком Синаксару Никодима Агиоритика, штампаном у Млецима 1819. г., на стр. 258-ој, записан је под 10-Х! Св. Мартин, а у напомени је речено, да

је, према Дионисијевом Синаксару, овај Мартин био епископ таракински.

У збирци рукописа: Народне Библиотеке у Београду чувају се три рукописна Пролога српске рецензије, у којима је под 10 ХГ такође Мартин Таракински. Ти се рукописни Пролози воде у библиотеци под бројевима: 157. (из ХМ в.), 263. (писан у Орешцу, близу Бихаћа, 1597. г.) и 356. (из ХУ—ХМ! в.). Место обичног пролошког извода из биографије, после имена овог Св. Мартина налазе се само ова два стиха:

„Кита прбшдв иже вв малф твое шњетвје, Кљ вездоухоу, Мартине, течениемђ врстече“.

") Ив. Косолаповђ, Мбслицословљ Трав. Кав. Церкви, стр. 487.