Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

108

1654. години при патријарху Никону. Месецослов је прегледан у 1722. години и у новооснованом Св. Синоду.

Отада је у руским минејима и месецословима и празновање нашег Св. Саве пренесено са 14. на 12. јануар, те изазвано питање о томе: зашто се Св. Сава у Русији празнује 12-ог, а жод нас 14-ог јануара, па и питање о самом дану смрти Св. Саве. У руским богослужбеним Минејима, штампаним до никановских исправљања (један такав стари Празнични Минеј видео сам у саборној цркви Св. Богородице, у Скопљу) правило службе Св. Сави је под 14-им јануаром. Зато су старообредци руски продужили и до данас празновати Св. Саву 1А-ог јануара. За време бављења свог у Одеси, у јануару ме«сецу 1924. г., био сам 12, јануара у православној цркви, знајући да се тога дана у њој служи Св. Сави, а 14-ог, на дан нашег и у старини општег празновања Св. Саве, отишао сам у старобредску цркву, где сам затекао усрдно читање канона нашем светитељу. Кад се завршило служење, у коме сам "тронуто учествовао, замолих за књигу, из које се читало и певало, па видех, да је то московски Минеј за месец јануар, штампање кога отпочето је 6. децембра 1643., а завршено у јуну 1644. године. На странама 242.—244. је објашњење правила с погледом на одање Богојављењу, које тога дана пада. Ако се одање деси у недељу, „и аце восхошцетђ настоателђ слУжб5 пћти воскресна со Фданемљ, кромђ сватитела Сав; арх!епископа серббскаг“, да поетђ же сице.“ После тога детаљно упућује шта одакле треба узети. То исто чини и за случај, ако се на дан Св. Саве, 14-ог јануара, деси недеља Митара и Фарисеја, а излаже и правило, ако је дотична црква храм Св. Саве. „Аце ли не храмђ свитаго, то пбти емоу вђ ЈЕ! денђ. Инђ же оуставђ повелђваетђ отдане пбти в Мо дњђ, "тбенотвг ради храма.“ Продужује излагање правила, у коме је карактеристично то, да се на јутрењу еванђење светоме чита у своје време, а васкрсно — после славословља. Овога дана су и мученици на Синајекој Гори и у Раиту побијени. "За њих каже, да им се служба, због оданија, врши 13-ог. Из овога је јасно, да су у Русији, да би избегли ова многа обазирања због одања, а и да не би се крњило правило Св. Сави, и тамо од увек јако уважаваног, у споменуто позније време празновање његово сасвим пренели на 12-ти јануар. У општи Типик или Устав црквени после Никонових исправљања унесено је код указивања правила Св. Сави, да тамо где су мошти његове или храм његов, „совершаетсл соборђ егл“ (по московском издању из 1838. г., стр. 156.). У Србљаку нема указања правила с обзиром на одање Богојављењу, али оно из старог руског Минеја и помињање у њему казизвања „иних“ устава показује, да ће се у старим рукописима