Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем
и
наћи и ближих разјашњења. За сад је доста то, да после овога знамо, зашто се у Русији пренело празновање Св. Саве на 12-ти јануар. Али је због тога и у празноваље Св. Саве као што видесмо, остао тамо раскол.
Дакле, ван спора је то, да је Св. Мартин празнован у
"нашој цркви 11. новембра, а да је народ и мратинске обичаје
своје и слављење Св. Мрате задржао како је у старини било, не обазирајући се на то, што је један, за нас увек иначе врло меродавни, део Православне Цркве пренео његово празновање на 12. октобар. Народ је наш у свему напредних погледа, иде за временом и лако прима новине, али у вери се држи старине, нарочито у верским обичајима, приликом којих он открива и испољава оне узвишеније особине душе своје. Ту се осећању и убеђењу његовом не може да командује и да му се прадедовски небесни заштитници обарају, а други саветују. То свуда није могла извести ни Католичка Црква, у којој су дисциплина и послушност главна средства и моћ, а која никад. није радо гледала оно, што, ма и хришћанизирано, има нечега заједничког са дохришћанским веровањима. Код наших католика имамо очигледних примера за то. Један је од тих примера скоро истоветан са случајем Св. Мрате у нас. На име, и данас у Мајковима, у околини Дубровника, 8 католичких породица славе Св. Тому на дан 6, октобра, „када је по новом календару Св. Бруно, за којега у селу и не знају.“ Дакле празнују и славе Св. Тому по датуму старог календара, а не новог, по коме се овај светитељ слави 21. децембра. „До ове збрке у календару дошло је или ради тога, што се у Мајковима слави Гомин-дан још из времена, када је календар. био заједнички, или ради тога, што су наведене породице биле православне, кад су се доселиле, па су при примању католичке вероисповести одржале стару славу, Св. Тому, али су дан променуле по новом календару.“!") Имамо један још карактеристичнији случај, да се из душе народне не може лако исчупати оно, што је дубока старина у њу усадила, па ни онда, кад се и из хришћанства изађе. Муслимани Анамљани, у околини Улциња, и до данас су очували стари (православни) календар. И ако су више- имали додира с католицима, него с православнима, опет све дане у месецу рачунају по православном календару, увек тачно знају православни датум, а, католички никако.“) Још се суревњивије код наших муслимана, па и Арнаута, чува старина и обичаји у унутарњем, домаћем животу, у њиховом сопственом интимном веровању ван
1) Др. Илија Синдик, Луоровник и околина, 6. Е. 3. књ. ХХХМИ, Београд 1926., стр. 101., 102.
2) Андрија Јовићевић, Грногорско Приморје и Крајина, 6. Е.3, књ. ХХИП, Београд 1922. стр. 95.