Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

-_ _____-- —______ | И [7

хтео то да учини, онда је његов прадед Сава казао дотичноме: „Кад ти нећеш ове године да славиш Св. Саву, ја пу

га и ове и сваке године од сада славити“. Тако и чине сада

сви Савићи и примају госте, као и о главној својој кућевној

слави. Школа је у овом селу тек у најновије време отворена, а прадед је његов живео бар пре 90 година. _ ПО Е :

: Петар Поповић прота и парох речански, каза дану оба села његове парохије, и у Речкој и у Тамничу славе Св. Саву по групама, као и у свима другим српским селима онога

краја. У Речкој славе без свештеника, а тројица су по савету

његову отпочели доносити „латургије“. У Тамничу из 22 куће

доносе у цркву „латургије“, а колаче сами режу. Ове групе

зову друство — „ми смо друство“. | | = =

Петар Шундић, парох јасенички, казивао ми је, дану Јасеница славе Св. Саву по групама, односно махалама. Те су групе сталне. Кад се ко сеобом или деобом премести у другу махалу, онда пређе њеној групи и са овом слави. Друго село ове парохије, Корбово, опет“ српско, као и суседна плављанска парохија, немају ових удружених прослављавања Св. Саве, него иду на школску славу и вечеру (забаву), а у Јасеници шаљу у школу по некога само из куће, и то махом из оних, које имају ђака, а те године не месе свој светосавски колач. Али свима је главно учешће на овим удруженим светосавским славама, управо на ручку и вечери. Другог дана не славе. Сви у селу празнују и славе, али свештеник свети водице, месе и односе у цркву ради резања колаче, „литургије“, као и о домаћим славама, само из једне махале, односни групе од 10—920 домова, колико је већ која велика, па се све село, према сроству и пријатељству, на дан Св. Саве распореди по овим кућама за ручак, и то иду сви укућани, договорно подељени ко ће коме поћи, тако да су готово сви из осталих махала распоређени по оној, која меси славске колаче и прима госте. Друге године меси славске колаче други део села, те се у току неколико година изреди цело село, па се опет ред у кругу враћа. Они који месе колач, спремају се потпуно, као за домаћу славу своју. Ручак отпочиње, као и о домаћим славама, око 3 часа по подне, напија се слава, здрави и благосиља, после пријатно разговара, па се, онако седећи, прелази и на вечеру, „састави се ручак и вечера“, после које многи наврате и у школу „на весеље“.

Кад се Св. Сава деси посног дана, у среду или петак, онда се више пута договоре, па на сам дан светитељев прережу колаче, а сутра дан приређују „гозбе“, како називају ове заједничке ручкове и вечере, јер воде рачуна о томе, да, како је ко узајмио, онако и да врати. Ни домаћинима из те године није по вољи, да спремају посан и оскудан ручак, него