Свети Сава у народном веровању и предању : једна од лако остварљивих дужности према просветитељу нашем

за специјално бугарске просветитеље, израдили годину дана доцније (1860. г., у далеко мањем виду и ставили је у горњи ред. Тако је остало и онда, кад је пропаганда захватила и Врање и створила у њему егзархијску странку. Ова је имала прквено-партијски, а не национални карактер, те су и иконе Св. Саве остале на свом месту неповређене. Али их није поштедила заслепљеност бугарска за време окупације у 1915.—1918. г. Свештеник њихов, Захарија Ладински, из Варне, казивали су ми у Врању, својом је руком превукао у тропару име Св. Саве, а у натпису и име и „први српски“, те је остало само „сватни .... аржепископђ“, али, кад се после очистила превлака, показао се стари натпис.

У опште свуда, па и у Врању, болно је и тужно, на много места и кришом, по приватним кућама, прослављан (Св. Сава за време ове последње непријатељске разорне најезде. Описивач њених недела у овом крају напомиње, да „откако се памти, Св. Сава је слава ужарског еснафа, ранијих година највећег еснафа у Врању и околини“). Напоменув, како је у врањској основној школи Св. Сава свечано прослављен први пут у 1873. г, ондашњи њен учитељ, пок. Милојко В. Веселиновић, каже: „У Врању слави Светога Саву ужарски еснаф још из старина, а пошто је тај еснаф највећи у том месту, то и цело Врање 14. јануара празнује и изгледа као какав црквени сабор.“") И тај, са тога „највећи у мирно доба празник у Врању, Св. Сава, у 1915. г. није могао проћи без мучења грађана.““) Тога дана су, на име, нарочито као на дан школске и опште српске славе, стражарно спровели у бугарско команданство, истјазавали и после неколико дана убили мирног пок. професора Ђуру Илића, познатог и у ширем ученом свету ботаничара.

Изгледа да су у време раније, пустошне и у погледу рушења српске народне обичајне вере бугарске пропаганде за турске владавине, која је по варошима из многих узрока јаче успевала захватити корена, и ово ужарско занатско слављење · Са. Саве у горњем току Јужне (Биначке) Мораве у главноме сачувала села, увек отпорнија у борби и чувању народних светиња и традиција. Сеоски ужари, који су тамо били у претежнијој већини, миграцијом у град и појачавањем на тај начин овог еснафа, а остали доношењем својих израђевина на врањску пијацу, давали су главни контигенат по

свему Балкану и Леванту доспевалог експорта наше ужарије, и имали су утицаја на србизам и њихових еснафлија варошана,

1) џи 5) Др. Јован Хаџи Васиљевић — Бугарска зверства у Врању и- околини (1915.—1918.), Нови Сад 1922. г., ст. 66.

2 Свети Сава школски патрон у.Срба, „Браство“ . Друштва Св. Саве, књ. ХИ и ХШ, Београд 1908,, стр. 62.