Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

244 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

покажу своју ориђиналност, већ да растури по народу неке истине, да научи чему. Према томе чланци не треба да се цене ни по чему другом осим по садржини, па били они преводи или ориђинали...“ Сва његова амбиција је била, како сам вели, бити „преодница у свом завичају“. Оно што му је изгледало добро и тачно преносио је и у Србију и примењивао на српски народ. Основ тих идеја је туђ, али је његово оно јасно разумевање ствари, онај бистар поглед, она стварна способност да те идеје прилагоди и примени.

Он је „идеалист свестан реалности“, он се ставља на чисто практично гледиште, ито даје обележје целом његовом раду. Зато што је хтео целокупну реформу српскога друштва, он се бави свима крупним питањима живота и науке, и изилази не само као социјални реформатор и политички агитатор, но као духовни вођ који упућује своје сународнике и сувременике и у крупна питања филозофије и књижевности. Нико ни пре ни после њега није изишао пред српски народ са тако широким и потпуним програмом, и нико није пружио један тако израђен поглед на свет.

Његов програм није само широк и свестран као никада ни пре ни после у Србији, но је практичан, гибак и прилагодљив, посибилистички, у смислу те речи који је прихватила једна активна група француских социјалиста осамдесетих година. Марковић је као врло млад човек почео са доктринарством и догматиком, али је он био разуман човек, реалан дух, коме је било не до личног задовољства које догматичарима пружа њихова духовна крутост и слепа непомирљивост. Њему је било до дела а не до речи, до резултата а не до система, и он јен своја учења и свој практичан рад удешавао према приликама и сре дини за коју је радио. Од пролетерскога социјализма Интернационале, у који је потпуно био убеђен, али који је био химеричан за потпуно земљорадничку и мало“ сопственичку Србију онога времена, он је пришао некој врсти аграрнога социјализма у смислу учења Чернишев-