Светозар Марковић. Његов живот, рад и идеје.

СВЕТОЗАР МАРКОВЕЋ 268

стари „нахијски кнежеви“, постављају и отпуштају чи-

новнике по својој вољи и по својим потребама. Исто тако данас је за најодсудније одоацивање она бакунистичка идеја да државу треба разбити на општине, или, у најбољем случају, на срезове. Из мржње на полицијску државу Марковић је омрзао државу у опште. Та децентралистичка идеја данас не одговара ни интересима модерне државе, ни схватањима модерне демократије. Ми живимо данас у доба организације колективног рада, и све што се данас ради бива само концентрацијом снага. Зато што држава више није само порезник, жандарм и солдат, зато што је узела на се многе социјалне функције и постала нека врста друштва за узајамно помагање и осигурање, зато она мора бити концентрисана и јака. Остављајући на страну анархисте који нису странка, све демократске странке у Европи, радикалне и социјалистичке, траже јаку, организовану др“ жаву, јер само таква држава у стању је да спроводи велике реформе и да општом силом снажног социјалног организма гура напред елементе назатка и застоја. Таква, јака и организована држава у толико је потребнија у Србији, где је још толико некултурнога и антидржавног атавизма, историјски објашњивог код једне расе која је вековима била без организације и која је у шумском и номадском животу остала без оселања целине. Демократија у Србији, у интересу земље и њеног културног напретка, у вишем националном интересу и у духу модерних схватања, не може имати оно старо Марковићево одушевљење за државни федерализам, но на против тежи што јачој и солиднијој организацији. Више но икад данас је јасно, да Србија, ако хоће да опстане, мора бити пре свега држава, са свим гаранцијама, са слободном штампом и са јавном контролом, са широким слободама сваком појединцу и свима класама, са правичним представништвом мањина и са најстрожом законитошћу, али у првом реду и изнад свега: држава.

Из истих разлога потребно је да се у нашем политичком

животу изврши оно толико потребно разлучивање патри-