Свет

laskom sve većeg broja mladih Ijudi u svet koji traže bolje uslove za rad i život. HRVATSKA HOĆE KRAJINU BEZ SRBA • Ima li razmišljanja da organizacija književnika Srbije bude proširena stvaraocima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine? Nekolicina pisaca zapadnih srpskih zemalja jesu članovi UKS. Nema razloga da pisci iz RS i RSK ne budu članovi jedinstvenog udruženja srpskih pisaca, bez obzira gde oni živeli, onako kako su pisci Vojvodine i Kosova i Metohije, koji imaju svoja društva, takođe članovi UKS. Članovi UKS su i brojni pisci iz velike srpske dijaspore, koja danas broji oko četrri miliona Srba, što predstavlja čitavu jednu raseljenu srpsku državu u svetu. Jedinstvena književnička organizacija svih srpskih zemalja i pograničnih Srba je ne samo izvesna nego i nužna. Neka to bude prvi korak ka ujedinjenju srpskog naroda koji se posle raspada komunističke Jugoslavije našao u nekoliko država, od kojih su neke i neprijateljski raspoložene ne samo prema Srbiji i srpskom narodu nego i prema onim Srbima koji u njima žive sa statusom nacionalne manjine, ali bez onih prava koj a su im garantovana međunarodnim normama. Da su Srbi u bivšoj Jugoslaviji bilo slobodni da se orgardzuju na kultumom i duhovnom planu. verovatno da do rata ne bi ui došlo, jer Srbi van Srbije ne bi delovali kao lak plen, što je očigledno biJo prisutno u procenama novonastalih država na tlu bivše Jugoslavije. Današuja Hrvatska želi sebi da pripoji Republiku Srpsku Krajinu, da taj prostor integriše u Hrvatsku, ali samo kao teritoriju, a ne i Srl>e koji žive na toj teritoriji, što najjasnije izražava kakav je oduos lirvatske vlasti prema srpskom narodu koji je do dolaska HDZ na vlast i raspada Jugoslavije bio konstitutivni narod u Hrvatskoj, što je i ustavom bilo određeno. Danas se tamo vrši deložacija srpskih porodica, srpski građani gube posao, a srpska deca se pokrštavaju u katolike. • U nekim vašim ranijim intervjuima pominjali ste problem i potrebu duhovne obnove sprskog naroda. Šta o tome danas možete reči? Srpsko pitanje jeste državno pitanje, jeste političko i demokratsko pitanje, ono je naročito posle zavođenja međunarodnih sankcija postalo i ekonomsko pitanje, ali je srpsko pitanje posle pedeset godina komunizma u največoj - meri moralno pitanje. Moralni i duhovni preporod je naša nasušna potreba. Kao istorijski narod, sa bumom prošlošču i temeljnom tradicijom, u svim domenima i u ekonomskom i u duhovnom pogledu mi se moramo reintegrisati. Ono što je propušteno 1918. kada je umesto jedinstvene srpske države stvorena Jugoslavija, mora se, koliko god je to mogućno, ispraviti danas. Prošlost ponekad govori za sadašnjost, mada istorija nije uvek najbolja učiteljica života i u tom smislu ne smemo napraviti iste greške koje smo pravili ranije i koje su nas skupo koštale. Pri tom se, naravno, ne smemo mehanički odricati svega što je ranije postojalo, jer su mnoge generacije

ugradile svoje ideale i svoje živote u Jugoslaviju. Ne smemo se ponašati, poput komunista, da sve počinje od nas. PISAC NE MOŽE DA IZBEGNE POLITIKU 8 Sta podstiče pisca pesnika da se uključi u politički život? Pisac, odnosno pesnik je sasvim obično Ijudsko biće koje se od drugih Ijudi različitih profesija i obrazovanja razlikuje samo po tome što poseduje sposobnost da iskaže ono što vidi, misli, joseča ili sluti na poseban način i to učini dostupnim svima koji su zainteresovani da to što oni rade čuju ili pročitaju. Verovatno je ta sposobnost, koja je često i potreba, ujedno i glavni razlog što se neki pisci uključuju u politiku. Pisac ne može da izbegne politiku koja se prelama kroz njegovo delo, ma koliko ono bilo apohtično. Uostalom, u srpskoj modernoj istoriji veliki broj pisaca je bio aktivno uključen u politiku. • Pojmom "intelektualci" barata se na različite načine, kako ga Vi objašnjavate? Kakva je uloga intelektualca, trenutno, u našim aktuelnim zbivanjima, a kakva bi mogla biti? I oko pojma "intelektualac" ima dosta mistifikacije, tako da danas kod nas nema, čini mi se, nejasnijeg pojma od tog. Po mom mišljenju, intelektualac, sa jednom kritičnom svešću prema stvamosti, mora biti u svom vremenu. Kroz intelektualnu kritičnost jedno doba dobija svest o sebi. Za mene je danas intelektualac onaj koji gradi, a ne razgrađuje, koji je protiv, a ne povlađuje, pre svega, vlasti i

režimu, koji osluškujc i razume razne glasove oko sebe, ali izdvaja osnovno od sporednog, važno od nevažnog, bitno od nebitnog. Ne razumem povlačenje pojedinih intelektualaca pred teškoćama u kojima se našao naš narod, ne razumem ćutanje, ne razumem pristajanje na sve. One, pak, koji se kameleonski ponašaju prema vlasti i režimu ne smatram intelektualcima. Kod nas je i danas, u svim strukturama, prisutan jedan poseban sloj kultumih birokrata koji smo nasledili iz prethodnog perioda. Oni i danas vode glavnu reč, tako da se u tom smislu ništa nije promenilo. Glas pravih intelektualaca treba da se čuje, kako bi prodrmao jednu birokratsku građevinu, koj a umesto da se razgrađuje, počinje ponovo da se rekonstruiše, i to na naše oči. U čekanju da prođu ova teška vremena, može da prođe i sav život. • Da li izbor na mesto predsednika UKS znači da ćete se u narednom periodo više posvetiti književnim problemima, i pisanju, na uštrb aktivnosti u oblasti politike ili nalazite prostora za obe delatnosti? Trudiću se da savesno i objektivno obavljam dužnost koju su mi poverili pisci, vodeći računa o interesima i problemima kako Udmženja u celini, tako i uzimajući u obzir mišljenje svakog člana pojedinačno, koliko je to, naravno, mogućno. UKS je asocijacija ličnosti različitih opredeljenja ne samo estetskih, filosofskih, nego i ideoloških, političkih i svakih dmgih. U književnim poslovima, kao i u ostalim delatnostima, bolje je

raditi, nego. govoriti o planovima. Piscu u pisanju sve može odmoći, a ništa mu ne može pomoći, osim on sam sebi. U tom smislu sve drage aktivnosti oduzimaju i vreme i energiju koji su potrebni za pisanje. Međutim, pisanje nije samo rad i trud, već i veliko lično zadovoljstvo, svojevrsno uživanje, pa postoje vremena kada pisac oseća potrebu da zaćuti i da radi nešto što smatra da je u tom trenutku potrebnije. ZAŠTO MUSLIMANI PO NAŠEM PREDLOGU NISU POSTALI SRBI • U Vašim pesmama vrlo česte teme su zavičaj, običaji, pravoslavlje... Recite nešto o toj vrsti inspiracije? Radi se o univerzalnim temama, tako da je prilično teško govoriti o posebnosti te inspiracije. Podsticaji su. naravno, posebni, ali su teme večne. Vrlo brzo se odgovor na ovo pitanje dotiče teorijskog problema o odnosu između posebnog i opšteg. Do opšteg se dolazi samo preko posebnog. Da bismo našu planetu, ih čak kosmos, osećali kao svoj zavičaj, moramo imati nekakav odnos prema onome što smo u najranijem detinjstvu spoznali oko sebe. Zavičaja može biti više, po različitim osnovama. Nekada to nije mesto rođenja. Nije svako rođen u svom zavičaju. Hrišćanska civilizacija živi u ritmu datuma koji obeležavaju događaje utemeljenja hrišćanstva. Srpski narod pamti i poštuje praznike svoje pravoslavne vere i prema njima organizuje

kako svoj individualrd i porodični život, tako i svoj rad. PoIjoprivreda, stočarstvo, graditeljstvo, pa i trgovina, u čvrstoj su vezi sa godišnjim dobima, odnosno ,sa hrišćanskim praznicima koji prate Zemljin hod oko Sunca. ®Na kraju, zamoliću Vas da prokomentarišete situaciju koju je izazvao Vaš predlog o pravu Muslfmana da se deklarišu kao Srbi. Predlog poslaničke grupe DEPOS-a u Saveznom parlamentu izazvao je prenaglašenu reakciju koja je dugo bila potisidvana. Taj predlog je namemo pogršeno pročitan, tako da se večina odgovora na njega i ne odnosi. Predloženo je samo da se i zakonom reguliše ono što je izraz slobodne volje svakog pojedinca, da može da se opredeljuje kako to on želi. Zameralo nam se kako tražimo da se Muslimani nacionalno opredele kao Srbi, a mi smo predložili da se omogući da mogu da se opredeljuju i kao Srbi. Ono "i" u našem predlogu uvek je izostavljano, očigledno namemo. To je valjda omogućeno i bez prihvatanja naše Deklaracije, pa mi je nejasno otkuda tolika srdžba. Ukratko, radilo se o jednom demokratskom predlogu koji nije imao za cilj bilo kakav vid prinude ili umanjivanja prava već, naprotiv, mogućnost slobodnog izbora. Neočekivan izliv gneva, mržnje i želje za sukobom, treba da bude predmet analize baš zato što nije u bilo kakvoj smisaonoj vezi sa predlogom koji je tu reakciju neposredno izazvao.

"Da su Srbš u bivšoj lugoslaviji blll slobodni da se organizuju n i kulturnom i duhovnom planu, verovatno da do rata ne bl ni došlo, jer Srbi van Srbije ne bi delovali kao lak plen, što je ocigledno bilo prisutno u procenama novonastalih država na tlu bivše lugoslavije. Današnja Hrvatska želi sebi da pripoji Republiku Srpsku Krajlnu, da taj prostnr integriše u Hrvatsku, ali samo kao teritoriju, a ne i Srbe koji žive na toj terltorijl, što najjasnlje izražava kakav je odnos hrvatske vlastl prema srpskom narodu kojl je do dolaska MS na vlast I raspada lugoslavlje bio konstltutlvni narod u Hrvatskoj, šlo je I ustavons bšl© odredeno. Danas se lamo vrši deložaolja srpsklh porodloa, srpskl gradanl gube posao, a srpska desa se pokrštavaju u katolške"

17

31. 03.1995. Svet