Свет

da će me staviti na struju Te ujegove iskaze ja sam stavio u film. Đorđe je na VMA operisau 5. i 8. maja 1985. godine od stručne nike svetskog eksperta, dr Miće Đuknića, koji je danas u penziji. Stručnjaci VMA su spasili život Đorđu Martinoviču, jer on je došao sa sepsom iz prištinske bolnice. Međutim, rodbina nije mogla doči na VMA, niti njegov advokat da ga posete sve do 23. maja te godine, kada je dobio "šut-kartu" i otpusnicu sa VMA, po rešenju koje je odobrio dr Vladimir Vojvodič, tada upravnik VMA, a potpisao njegov zamenik Srđan Krstinič, sada ustaški admiral koji živi u Splitu. Mi smo imali priliku da vidimo da je Slobodan Miloševič čak i unapredio Vladimira Vojvodiča u čin generala. Predsednik ga je poveo u Zenevu, gde se pregovaralo oko potpisivanja nekog primirja u vezi sa ovim tragičnim ratom. Jedan od najbližih Vojvodićevih saradnika mi je nakon tri dana telefonirao i pitao me: "Da li si viđeo Vojvodića u pratnji Miloševića u Zenevi?" Rekoh da jesam, a on če: "Ti se boriš za istinu, nikad do te istine nećeš da dođeš, ona je duboko, duboko skrivena". A onda, nakon dva dana, ponovo mi je telefonirao: "Slušaj, Bajiću, čudne stvari se deša„vaju. Vojvodić u penziju otišao. A kad se vratio iz Svajcarske i došao u svoju kancelariju, video je da je njegovu čeličnu kasu neko obio dok je on bio na putu sa Miloševićem". Sve to govori da se, moždn, sklanjaju neki podaci, neki dokumenti, koji govore o nekim živim Ijudima. Mrtvi više nisu interesantni. Recimo, da se radi o nekim naredbama, pismenim, koje je dala politička uprava SSNO-a, na čijem čelu se nalazio admiral Branko Mamula, a sada su sklonjeni iz kase ove čuvene vojnomedicinske ustanove? Nafavno da ja ne dovodim u pitanje ugled te ustanove. VMA ima veliki autortet, tamo rade evropski i svetski kapaciteti, oni su spasili na hiljade, hiljade života nesrečnika u ovome ratu, ne samo Srba, več i Muslimana, Hrvata i drugih stradalnika sa raznih ratišta. Međutim, dr Vladimir Vojvodič bi morao kao Cmogorac da progovori, a Đorđe Martinovič je takođe Cmogorac, jer su več Ijudi neki na Kosovu progovorili, koji znaju istinu. Ja moram da kažem i to da je u slučaju Đorđa Martinoviča upleteno pet Cmogoraca, i to: pokojni Miloš Bakič, Gradimir Popovič, Vukašin Trumpič, Novak Ivanović i Vladimir Vojvodič. Naknadno sam saznao da je i šesti Cmogorac, onaj policajac koji je mučio Đorđa na VMA, tražeči od njega da potpiše da se sam povredio, da če ga staviti na struju, ili baciti sa osmog sprata. SAKRIVEN IZVEŠTAJ EKSPERATA DA SE ĐORĐE NUE SAM POVREDIO Jagodinka, Đorđova žena, bila je, takođe, sve vreme pod prisilom. Od nje su organi unutrašnjih poslova više puta tražili da prizna da je primetila da je Đorđe nastran. Obečavali su joj da če joj zaposliti sva tri sina i kčerku, da če biti Đorđe heroj, samo da kaže da je Đorđe nastran. Međutim, ona je rekla:

"Ne, ja ću sva tri moja sina sahrauiti, ali to što vi pričate da je moj Đorđe", kako je rekla, čekajte, samo za trenutak da se sedim, "feder, to nije tačno, to je čista laž i izmišljotina. On je potpuno normalan čovek i mi smo imali normalne odnose. Izrodili smo četvoro dece i ako neko zna istinu o mome mužu, to znam ja. A ovi drugi što pričaju o nekoj istini o Đorđu Martinoviću, to je takva laž kao kada bi neko uzeo šaku vode u Ulcinju iz Jadranskog mora i rekao, evo vam, ovo je Jadransko more. Nikad šaka vode ne može biti Jadransko 'more, niti istina druga od one koju ja znam o Đorđu Martinoviću". Da h sam video papir koji je, navodno, Đorđe potpisao na VMA kad su ga kosovski policajci maltretirali? Ne, nisam video. To je skriveno i zaključano. Dato je saopštenje za javnost da je Đorđe priznao da se sam povredio i da je potpisao, i 0 tome je bilo govora u Saveznoj skupštini. Slučaj Đorđa Martinoviča je 11 puta bio na dnevnom redu i pominjan u Skupštini Jugoslavije, buduči da je zločin koji je izvršen nad njim jedinstven, i dešava se jedanput u sto godina. Sedam puta je pominjan i bio na dnevnom redu i u Skupštini Srbije, ali je predsednik uvek rekao da repubhčka Skupština nije nadležna, pošto je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija samostalna i ima svoje pravosudne organe. Međutim, ja moram da vam kažem nešto o čemu javnost gotovo ništa ne zna. Imao je i:’ dašnji savezni javni tužil.ic Miloš Bakić, dok ga Stane Dolanc nije uzeo u svoje mke, i malo savesti. Pošto je Stane Dolanc.organizovao u Prištini izjavu trojice lekara, među ujima i dvojice Srba, koji su izjavili da je moguče da je Đonle sebe sam povredio, Miloš Bakič je, sada po nalogu Skupštine Jugoslavije, fonnirao saveznu komisiju, koja je dobila zadatak da se upozna sa istorijom i dokumentacijom zločina nad Đorđem Martinovičem. Tu komisiju sačinjavale su najeminentnije ličnosti sudske medicine u tadašnjoj Jugoslaviji: profesor dr Aleksandar Ćeramilac sa VMA, profesor dr Vladimir Dožič, direktor Instituta za sudsku medicinu u Beogradu i direktori istoimenih instituta, takođe profesori i doktori: u Zagrebu Ivan Zečević, u Ljubljani Toni Dolanc, koji nema nikakve rodbinske veze sa Stanetom Dolancom 1 u Skoplju Naum Gutevski. Ovih pet največih eksperata za sudsku medicinu u bivšoj SFRJ, sastavili su, na 28 strana, izveštaj saveznom javnom tužiocu i Skupštini Jugoslavije, koji je otklanjao svaku sumnju o samopovređivanju i potvrdio da je izvršeno nasilje nad Đorđem Martinovičera. Ja posedujem taj izveštaj. Međutim, izveštaj ove kvalifikovane arbitraže sklonjen je od javnosti i nikad nije stavljen na dnevni red Savezne skupštine ni Savezne vlade, čiji je predsednik bio Branko Mikulič, koga nisu hteli da razreše dužnosti dok ne reši slučaj Đorđa Martinoviča. I on je, onda, formirao nekakvu svoju komisiju koja je trebalo konačno da otkiije istinu. Međutim, sve dok je postojala, ona JugosJavija ta istina nijc ... opštena. Na žalost, evo i o\a

treda Jugoslavija, i neka dmga Srbija, još uvek nisu zvanično rekle istinu o Đorđu Martinoviću. PRETNJE DK PITERU HOLIJTJ U LONDONU Pošto je Đorđe izbačen sa VMA na neljudski i nehuman način, on se našao u rukama poznatog proktologa, jednog od najboljih u Jugoslaviji i Evropi, dr Adama Salea, vrlo čestitog čoveka, koji je Rumun po nacionalnosti, On je meni izjavio u kameru: "Slučaj Đorđa Martinovića jasno ukazuje da sc radi o zločinu. Nad njim je izvršeno nasilje. Ja imam kompletnu dokumentaciju iz Prištine i sa VMA i ja sam lečio Đorđa, imao sam manjih intervencija. On je normalna ličnost. Međutim, živi u velikom strahu. Retko kad spava, i to sa otvorenim očima. A kada ga pitam da li je spavao, odgovara mi potvrdno. Sta si sanjao Đorđe? Sanjao sam bele vizije. Koliko si dugo spavao? Kaže, nisam dugo, jedva čekam da se probudim, da se oslobodim tim belih vizija". Od vremena kada je bio u bolnici u Prištini, pa sve dok nije otišao na operaciju u London, znači, skoro četiri godine, Đorđe Martinović fizioloSke potrebe nije obavljao preko rektuma i debelog creva, koji su bili unakaženi, već preko jednog anusa, koji je bio izveden na stomak, i kese. Tako da je uvek pretila opasnost da se taj anus zatruje, okrasta, zagnoji, Sto mu se često dešavalo i, naravno, dn dobije sepsu. I zato sam se ja grčevito borio da Đorđe ode u London, gde bi ga operisao č" veni proktolog dr Piter Ho" i bolnici "Sveti Đorđe". S ujim sam uspostavio telefonsku vezu i on mi je rekao da jedna takva operacija, ja sam mu opisao o čemu se radi, može koštati negde oko 12.000 dolara, odnosno oko Sest do sedam hiljada funti, i ako obezbedim taj novac, Đorđe može da dođe sa pratiocem i kompletnom medicinskom dokumentacijom, koja je bila uz boiesnika. Ja sam tada dao nekoliko intervjua u beogradskim novinama, koje su se prodavale i u svetu, kao što su NIN i DUGA, i novac je počeo da stiže, sve đevize, čak i iz Jugosiavije. Mogu da vam kažem da je jednoga dana došla jedna učiteljica iz jedne osnovne škole u Novom Sadu i donela meni u Takovsku 10: "Skupila deca za Đorđa Martinovića prilog da se operiše u Londonu", kaže. Pozvali su me tada iz Udmženja lekara Srbije, tada još nije postojao etički komitet, i rekli da su švajcarski lekari iskupili oko 4.500 švajcarskih franaka i hteli da mi daju za Đorđa Martinovića. A ja sam rekao da se to uplati na žiro-račun, koji sam otvorio zajedno sa mojim kamermanom Draganom Markovićem i najstarijim Đorđevim sinom Srećkom Martinovićem. Taj novac nikad sam nisam mogao da podignem, već samo nas trojica zajedno. U JAT-u su mi dali dve besplatne povratne karte za Đorđa i njegovog pratioca u London, poznatog mladog hirurga Zorana Krivokapića. Tamo je Đorđe imao jednu vrlu tešku operaciju. Međutim, Siptari su i tamo saznali da se on nalazi u bolnici "Sveti Đorđe" i počeli su da prete dr Piteru Holiju, a ovaj, da bi se osio-

bodio tih pretnji, smestio je Đorđa u jedan hotel, inkognito, i svald dan su mu medicinske sestie nosile hranu i lekove, a dr Holi ga obilazio. Posle 20 dana Đoide se vratio iz Londona. Tada sam saznao od Pitera Holija da će morati da bude izvršena još jedna operacija, da je on tek revitalizovao debelo crevo, a da će ga potpuno doterati i dovesti u takvo stanje da će Đorđe normalno obavljati svoje fiziološke potrebe posle još jedne operacije. Pošto je i za tu operaciju preostalo novca, Đorđe je nakon dva meseca ponovo otišao u London gde je uspešno operisan, posle čega je počeo norraalno da obavlja fiziološke potiebe. STANETU DOLANCU SU VTKALI; "ÜBICO, ZLIKOVČE!" Kada sam kasnije posetio dr Pitera Holija u Londonu, on je meni u kameru izjavio, kao i drugim novinarima, što se danas nalazi deponovano u sudu, da je on, zajedno sa još desetoricom svojih kolega koji su se zainteresovali za slučaj, utvrdio da je kod Đorđa Maitinovića isključena svaka mogućnost samopovređivanja, a da su nasilje izvršili Ijudi koji nisu daleko pobegli od varvarstva. Na samom polasku za Beograd, kada smo se opraštali, dr Holi mi je kazao: "Gospodine Bajiću, vidim da ste vi jedan plemenit čovek i humanista, i da vas interesuje samo istina". Kaže, "pokazaću vam jedno vrlo interesantno pismo koje sam dobio od Slovenačke akademije nauka". Iz svog pisaćeg stola izvadio je pismo ua engleskom jeziku, u čijem zag-

lavlju je stajalo: Sloveuačka akademija nauka, a u potpisu doktor za sudsku medicinu Janez Malčinski. Pitao sam dr Pitera Holija o čerau se radi. Odgovorio mi je: "Gospodine, vi Baikand ste čudni ijudi. Gospodin, koji je sigumo akademik jedne vaše republike, jer vidite memorandum Slovenačke akademije nauka, usudio se meni da preti da ja nikakve izjave ne dajem za štampu u vezi sa slučajem Đorđa Martinoviča, jer ču gadno da se provedem. A on ne zna koliko smo mi Englezi demokrate, liberalni i slobodni u svojim stavovima. Mi se takvih pretnji ne bojimo". Duboko u sebi doživljavao sam sa Đorđem sve njegove patnje i tegobe. Kada se po drugi put vračao iz Londona, posle uspešne operacije, sačekao sam Đorđa i prebacili smo ga na Drugu internu kliniku hirurške klinike u Beogradu, jer je dr Piter Holi pomčio da Đorđe mora jedno sedam dana da ostane ovde na klinici, da bi se adaptirao. Svi su u bolnici znali da Đorđe dolazi iz Londona, da je operacija uspešno izvršena. I tada sam prvi put glasno zaplakao. Zašto? Soba u kojoj je trebalo da bude smešten Đorđe, nalazila se na trećem spratu, a u toj bolnici nema lifta. Pa je Đorđe išao gore peške sa dr Zoranom Stankovičem i bilo je puno zainteresovanih da ga vide i pozdrave. Video sam kako bolesnici, Mjasti, na štakama, oni koji su operisani dan ili tri-četiri dana ranije, ustaju iz svojih kreveta, izlaze u hodnik i Ijube Đorđa u mku; "Ti si naš svetac, ti si naš Nastarak na str. 32

"NAJGORA PRAVDA JE SPORA PRAVDA": Milorad Bajić

23

31.03.1995. Svet