Свет
JOŠ UVEK MORAM DA SE SKRIVAM
SMMJkM RUZm, csntor čuvenih ‘Snfanskih stihova 11 , zbog kojih su ga viastš u Ircinu g»re šest godina osudšle mm stnrf, dao je nedavno intervju 1% kojeg "Svet" objcsvljuje na|zanimi|lvšje izvode:
ro.šlo je skoro šest godina otkako su niuslimanske vlasti u Iranu knjigu "Satanski stihovi" proglasile za bogohulnu i osudile autora, Salmana Ruždija, na smrt. On još uvek živi pod stalnom policijskom zaštitom, mada je u protekle dve godine počeo povremeno da se pojavljuje u javnosti. Prošle godine je objavio "Istok, Zapad", bogatu imagiuarnu zbirku od devet priča. U jauuaru je završio novi roman "Uzdah poslednjeg Saracena". Ruždi se nedavno sastao u iznajmljenoj londonskoj kancelariji sa "Njusvikovim" pomoćnikom glavuog urednika, Sarom Kričton. Zabeležili smo izvode iz nekih njegovilt zapažanja: ŽIVOT U SENCI Ako je suština u tome da skrivate svoje boravište. a ja to još uvek radim, to baš i nije sasvim lako; stvara stalne, _ jednostavne praktične probleme koje je teško predvideti dok se sa njima ne suočite. Recimo, neko treba da dođe i popravi centralno grejanje, ili vodoinstalaler treba da ide po celoj kuči, šta onda da radite? Kako kupujem svoju odeču? Idem u prodavnicu, oni ne dolaze meni. Znatua je razlika između običnog sveta koji normalno uradi ono što im.zdrav razmn dozvoljava i mene koji svaku svoju nameru moram da najavim, recimo da idem u tu i tu prodavnicu. STRAH DRUGIH LJUDI Ponekad mislim da je moj problcm otežan straltom drugih ljn.ii... Ljudi jednostavno uvrte u glaui nckakav košmami scenario i inc mogu <l;i vide iza njega... Dakle, s jednc slrane je ta prelnja Irana kpja trajc več šest godina a sa druge strane je Zapad koji takođe želi da me drži pod ključem. Ljudi se navikavaju na postoječe stanje i ako pokušam da ili übedim da možemo polako da se vraćamo normalnom životu oni će zauzeti inertan stav. ÜBITI FREDA FLINTSTONA? Dvoje ili troje Ijudi koji su vlasnici prava (da pevaju lirske pesme citirane u pričama "Istok. Zapad") odbili su da daju dozvole. Večina Ijudi koje sam želeo da citiram bili su dobri, ah bilo je najmanje dva slučaja gde smo stvamo morali da promenimo tekst. Vlasnici prava za "Upoznajte Flinstone", rekli su mi da ne mogu da citiram njihovu pesmu. Tako su dva stiha iz te pesme koja sn postojala u engleskom izdanju morala da se uklone. Zarmslite to. Ne znam da li se ovo može nazvati cenzorskom odlukom, ali to je sigumo pakleno, veoma, veoma kukavički. Neko će übiti Freda Flinstona? To je ono što mislim kada kažem da moram da rzađem na kraj sa strahom drugih Ijudi. RAZGOVORSA POLITIČARIMA Dosta mi je razgovora sa političarima. Radio sam to dve godine i to je samo značilo da nisam pisao te dve godine. Ne možete da zamislite koliko dugo vremena treba da se zakažu ovi susreti. Bio sam da se vidim sa svim tim važnim Ijudima i imao sam razne obaveze. Ne žalim se zbog toga. Ali, ja jednostavno ne mogu da provedem ostatak života moleči zato što sam pisac; za ime Boga, ako ne mogu da pišem, onda je cilj terorista postignut.
NOVI OBLIK TERORIZMA To samo ilustruje ono o čemu sam već govorio, uišta se ne dešava ni pojedinačno ni slučajno. Ako ignorišete ovaj slučaj i ne rešite ovaj problem, ista tehnika će se ponavljati i ponovo koristiti. Ne morate da budete neurohirurg da to shvatite. To je novi oblik terorizma koji se koristi protiv izuzetno lakih meta... To je pokušaj übistva slobode misli u svim zemaljama... Ja sam u mnogo manjoj opasnosti nego pisci i novinari u Alžiru. Oni nemaju svoju policiju da vodi računa o njima. NJEGOV NOVI ROMAN Istina je da se roman zove "Uzdah poslednjeg Saracena". Istina je da to ima neke veze sa padom Granade. Ah roman nije uopšte istorijski roman. Veći deo romana se odigrava u Indiji, a manji deo u Spaniji. Ne dešava se u petnaestom veku. Lik u romanu je slikar, koji slika to vreme; "Uzdah poslednjeg Saracena" u romanu je naziv slike. Nisam želeo da napišem istorijski roman o tom periodu. Moje interesovanje je mešanje rasa, kultuma hibridizacija. Ljudi često preteruju kada kažu da su muslimani, Jevreji i hrišćani u lo vreme zajedno srećno živeh u Spaniji. Nije istina. AJi istina je da je tada postojalo šaroliko društvo i u etničkom i u kultumom smislu kakvo se nije moglo stvoriti, ni pre, ni kasnije, i koje je postojalo do ponovnog osvajanja Spanije kada su Jevreji kao i_ muslimani oterani, a katohčka Spanija obnovljena. Sada, ako pišete o Indiji, što ja radim, vi posmatrate jednu šaroliku zemJju, ekstremno šaroliku koja se suočava sa vrstom religioznog fanatičnog delovanja Hindu fundamentalista.
Naravuo, kao reakcija na to javlja se funđamentaliz.am kod Sika. KRAJ VIZIJE O INDIJI Reč "poslednji" u "Poslednjem uzdahu Saracena" nije slučajna. Zato što osećam da se ono o čemu sam pisao desilo proglašeujem nezavisnosti Indije, i da ta kultura zamire. Kroz projekat Indije, čiji su tvorci Neltm i Gandi, realizovana je vizija kosmopolitskog društva, koje razvija tehnologiju, prima ideje prave socijalističke ekonomije, a zalaže se do krajnjih granica za ustrojstvo jedne laičke sekulame države. Neobična odluka za zemlju gde je baš religija tako važna. U stvari, možemo reći, da baš zato što je religija toliko važna, ne možemo dopustiti da ona prevlada, jer ako se to desi, međusobno ćemo se übijati. To je Indija u kojoj sam rođen i to je ideja o kojoj pokušavam da pišem. To je moja večna tema. Ono što se desilo sada, u ovoj polovini veka u Indiji, to je da Gandijeva ideja nije preživela. Zemlja više nije okrenuta svetu kao što je bila. U eri ekonomije, dolazi do kraha socijalističkog projekta i sve jačeg širenja tržišne ekonomije. Velike investicije su promenile sliku na mnogo načina i to nabolje. ISTOK I ZAPAD Odrasti u Bombaju nije baš lepo iskustvo. Okruženi ste zapadnjačkom kulturom sve vreme, tj. sa dvadeset različitih vrsta kulture, I onda, naravno, tu je i indijska kultura. ledna od stv'ari koje pokušavam da objasnim u ovom romanu je da je Bombaj na raskrsnici - sve sevemo od Bombaja je Sevema Indija, a sve zapadno od Bombaja je ZAPAD, južno je Južna Indija, istočno je indijski Istok. Tu se sreću svi Indijci i tu Indija sreće ostatak sveta. Ako odrastete u takvom gradu, onda po-
kupite od svega pomalo. lo uijc isto kađa- iz čisto indijske sredine odete na Zapad i upoznajete taj način života. Zapad je bio tamo u Indiji, a Istok je ovde u Londonu. Kipling je, možda, bio u pravu da se ta dva sveta moraju odvojeno posmatrati, gledajući iz ugla njegovog vremena. Sada to više nije tako. ODAKLE SAM I GDE SAM Došao sam u Cnglesku kada sam imao trinaest i po godiua i od tada živim na zapadu. Ono Sto me je najviše inspirisalo, i motivisalo da postanem pisac, jeste mesto odakle sam došao, i ovo što mi se dešava je sa tim u vezi. Ja nisam Indus kakav bih postao da sam ostao u Indiji. Dvadeseti vek je takav kakav je u razvojnom smislu, baš zahvaljujući migracijama, To se lako shvata u Americi, jer tamo najviše dolazi do izražaja. Tamo je svako došao od nekud, a ipak je Amerikanac i u isto vreme član zajednice iz koje potiče. ŽENE I MUŠKARCI U Indiji rano naučite da svi muškarci nose odela, a da su sve žene sjajne. To je lekcija srednje klase. Zene su fantastične: snažne, originalne, energične, vehčanstvene - a muškarci...oni govore o stočnoj pijaci. Idete na prijeme gde vidite da su sve žene u jednom uglu i sve su tako fantastično lepe i privlačne. Muškarci svuda unaokolo pričaju o ulaganju novca. Sve u svemu žene su mnogo interesantnije od muškaraca. Ja bar tako mislim. Možda je to zato Sto u mojoj porodici ima puno žena, imam tri sestre i nijednog brata. Žene jako dobro razumeju potrebu za promenama, jer one su meta regresivnih snaga. Dešava se jedna interesantna stvar, svaki put kada se negde formira islamska vlada
- prvo šlo urade to je da ohcspraN e žene. TRŽIŠTE ZA SATANSKE STIHOVE Knjiga sebi krči put kroz svet. Mislim da nalazi čitaoce. Na Zapadu se sve ozbiljnije iščitava. Cak i u zemljama gde se može dobiti na legalan način ona se umnožava. Stalno mi govore o fantastičnim cenama fotokopija knjige. MUSLIMANSKI HUMOR Tdeja za '’Satanske sdhove'’ je bila da se uzme sama srž islamske kulture i da se ispriča u maniru sav Temene bajke čime se izvrgava ruglu i onda to ponovo piše. To niko nikada nije uradio. U usmenoj tradiciji to je stalna pojava. SIN Pokušavao sam da ga vaspitam najbolje moguće s obzirom na okolnosd. Kada kažete nekome da hoče da mu übiju oca, ali da ne brine jer ga nece übiti, priiično je zamršeno. Ali on to razume, i ,to bolje od bilo kog petnaestogodišnjaka na svetu. NOSTALGUA Tišti me problem egzila. Imam imovinu u Indiji, koju sam nasleđio od oca. Ja ni u kakvom formalnom vidu nisam proteran iz Indije, ali veliko je pitanje da li bi neki tamošnji političar ili ekstremišta moj povratak iskoristio u svoje reklamne svrhe. Tamo imam kuču... jako lepu. Jedan novinar je išao tamo, u grad Solan. Izgleda da Ijudi nemaju ništa protiv da dođem i živim tamo. Na tu mogučnost reagovali su lepo, Ijudski. I tamošnji muslimani. Rekli su: "Pa dobro, možda je i prodrmao neke tamo, ali ako je naše gore list, neka se vrati. Sjajno!
31.03.1995. Svet
28