Свет

ZLOČIN I KAZNA

EKSKUIZIVNO IZ MOSKVE? Posle übistva Vladislava Listjev«, nq|populqrnijeg ruskog TV-vodi*el|q. Jeljcin i njegovi protivnici nadmeću se u tome ko će biti šampion u »gvođenju reda i mira

a manje od nedelju daua Vladislav Listjev je posthumno postao kult - heroj Moskve. Na sahraui ovog no\dnara, u subotu 4. marta, hiljade ožalošćenih je, prolazeći poied groba, stavljalo na njega mimoze, ruže, karanfile i grančice smrče. Ovaj mimohod ogromnog broja Ijudi na čuvenom moskovskom Vaganovskom groblju, koji su dola. žili da polože cveće pored portreta TV-novinara, übijenog na ulazu zgrade u kojoj je stanovao. bio je istovremeno snažna poruka ruskim političkim liderima. Übistvo je. kao nijedno drugo, pokazalo građanima da su Boris Jeljcin i Kremlj suočeni sa silama koje izmiču njihovoj kontroli. Ako tako poznata ličnost kao što je Listjev ne može da bude 5 zaštićena od nasilja, ko je u Rusiji uopšte bezbedan - i ko zaista vlada zemljom? Kiriminal je, a ne ekonomsko ili političko rivalstvo, problem br. 1 danas u ovoj zemlji. Sirom Rusije bande kriminalaca gotovo nekažnjeno operišu, preteći i iznuđujući, vodeći nezakonitu trgovinu, podmićujući i korumpirajući vlasti, i i surovo übijajući svakoga ko im se nađe na putu. Pljačke. ref keti i krađe preplavili su zemlju. I Posle übistva Listjeva, poznatog TV-voditelja i biznismena. poh> . cija je izjavila da se radi o naru_ čenom übistvu, što je još jedno brutaluo nasilje u seriji vatrenih

obračuna, napada na kola, kidnapovanja i razračimavanja među bandama kriminalaca, čemu je post-sovjetska Moskva svakodnevno izložena. HAPŠENJA PO STANOVIMA Rusi zahtevaju da im se kaže sta Jeljcinova vlada namerava da radi; neuspeh u dovođenju kriminala pod kontrolu mogao bi da košta ne samo Predsednika njegovog mesta, veđ i čitavu Rusiju eksperimenta demokratije. Rusima je mrska ideja haosa i neprestano nasilje i bezakonje sa kojima se sreču svaki dan, duboko ih potresaju. Narasli gubitak poverenja može da dovede do iznenadnog političkog zaokreta prema diktatorskom mšenju građanskih sloboda ili Jeljcinove vlade. Mada porast kriminala u ruskim gradovima nije veči nego u SAD, građani se uopšte nisu navikli na to da su njihovi gradovi postali opasni. U carskoj Rusiji i Sovjetskom Savezu sa KGBom sredstva nasilja i terora su pripadala državi. Vlasti su ih koristile da ojačaju i zaštite svoje položaje. Građani nisu bili pošteđeni hapšenja u sopstvenim stanovima, ali su noću na

ulicama bili bezbedni. Sada državni monopol na teror ugrožavaju organizovane bande kriminalaca. "Među hiljadama Ijudi koji su bili na sahrani Listjeva bilo je i onih koji su ga voleli", kaže Aleksandar Jakovljev, predsednik nove ruske TV-mreže, na kojoj je Listjev bio izvršni direktor. "Ali, većina Ijudi je došla da protestuje protiv bespomoćnosti i inercije vlade u obraćunu sa kriminalom". Jakovljev, jedan od graditelja reformi koje je pokrenuo Mihail Gorbačov, izjavljuje da je i sam bio "zapanjen" letargijom vlade. Kada je razgovarao sa Jeljcinom "on se sa mnom složio, ali ništa nije ućinio". Suočen sa narastajućom krizom, Jeljcin je prošle nedelje zatražio nove napore u zaustavIjanju kriminala. U potrazi za "žrtvenim jarcem", otpustio je šefa moskovske policije Vladimira Paukratova i glavnog gradskog javnog tužioca Genadija Ponamarova zato Sto nisu uspeli da "organizuju sopstvene snage" u borbi protiv "teškog kriminala". Predsednički pres-servis izdao je, takođe, važno obaveštenje; nastavak delovanja organizovanog kriminala "diskredituje državne snage" i "ugro-

žava sigumost Rusije". Ali, rrmogi Moskovljani su uvereni da se Jeljcin više angažuje u pripremi terena za svoju izbomu predsednićku kampanju '96. godine, nego u kontroli kriminala. POLICIJA ŠTITI MOĆNIKE • Imajući na umu činjenicu da je do sada jedva "pokazao zube" u federalnom programu zaustavljanja kriminala, Jeljcinova iznenadna navala energije mnogima se čini kao napor da se učvrsti imidž Predsednika. Cistka je izazvala neprikladno političko rivalstvo između Kremlja i gradske uprave Moskve. Sergej Gerasimov, kandidat za upražnjeno mesto javnog tužioca, brzo je podneo ostavku. U Parlamentu su Jeljcinovi protivnici jednoglasno izglasali nepoverenje ministm unutrasnjih poslova Viktom Jerinu, koji je, u stvari, državni šef policije. Gradonačelnik Moskve Jurij Liškov, jedan od bliskih Jeljci* novih saradnika, Ijutito je izjavio da bi jedino "kriminalci i banditi" mogli da budu za otpuštanje starog policijskog kadra. I on je zapretio ostavkom.

Direktno razračunavanje malo može da pomogne u prevenciji ili suzbijanju kriminala. Za to je zemlji potreban novi krivični zakon, profesionalna i dobro plačena policija i funkcionalan pravni sistem. Da bi sada uhapsila kriminalca, policija mora da ga uhvati na delu kršenja zakona. Nema načina ni da se spreči reket, jer nije obuhvačen sadašnjim zakonom. Policija je, takođe, deo problema. Za vreme sovjetske vlasti ona nije služila građanstvu, več je štitila državne močnike. Sada je jedan deo kadra usmerio svoju lojalnost ka vođama organizovanog kriminala. Drugi, ukIjučujući tu i najbolje profesionalce, napustio je državnu službu i našao posao u privatnim kompanijama. Plata policajca ne prelazi 100 US dolara mesečno, a u privatnom sektoru pružanja obezbeđenja i sigurnosti može da se zaradi i preko 2000 dolara za mesec dana. "SLEDIĆEMO BILO KOG NITKOVA KOJI NAM OBEĆA RED I MIR" Ponamarov, smenjeni javni tužilac, izjavio je da oni koji se

služe übistvima da bi demonstrirah kako je zločin izmakao kontroli ciljaju na politički obračun. "Neki nećasni lideri koriste to u svoje svrhe", kaže on, "izjavljujući da reforme ne vode nikuda zbog kriminala". U poređenju sa drugim delovima sveta "situacija u Rusiji nije dostigla nivo koji bi opravdavao vamedne mere". Možda je i tako, ah ako Rusi veruju da je kriminal prevladao, može se desiti da se okrenu autoritarnijoj vladi, čak i po cenu da izgube svoja građanska prava. Kao što je izjavio kolega Listjeva, TV-komentator Nikolaj Svanidze: " Jednog dana ćemo slediti bilo kog nitkova koji nam bude obećao red i mir". Kremlj je počeo da odgovara narastajučem raspoloženju za politikom čvrste ruke. Pre dve nedelje Jeljcin se povoljno izjasnio o metodama primenjenim u Uzbekistanu, kada je zahtevao da vlada uhvati i likvidira članove šest kriminalnih bandi. Moguče je da on ne smatra mere tako krutim. Ali, ako je tačrio to da je Jeljcin okružen saradnicima tvrđe linije nego što je njegova, može se desiti da se primer iz Uzbddstana ponovi i drugde.

SMRT KOJA JE UZBLRKAJLA DUHOVTi: Forodica na odru Vladislava Listjeva

29

31.03.1995.. Svet