Свет
LEVO OD RAJA
NEMAN JE PRED VRATIMA
PišeAleksandar Vulin
ostoje dve apsolutno povezane stvari, rat i fasizam. Nema rata bez nekog oblika fašizma, i nema fašizma bez rata. Te dve stvari su nam se ovih dana upravo pokazale u svom čistom i neskrivenom obliku. Kada smo se svi polako ali sigurno poćeii nadati kraju rata i već praviti pianove za mir, pojavio se fašizam. Odjedanput ničim izazvan, ni zbog čega željen, brutalan i neprihvatljivo glup. Ponovo je sve krenulo, i kolone onih koji beže, i ratni izveštaji, i puno, puno mrtvih i ranjenih. Svet je jasno "bio
protiv", "ozbiljno zabrinut", ali se kao i pre šezdeset godina slatko smejao i odmahivao rukom. Naravno, potpuno nesvestan da ta ista mečka može zaigrati i pred njihovom kapijom. Lančana reakcija nije izostala, stvorilo se tu niz žarišta, profitara, lešinara, ali i onih koji iskreno žele pomoći i odbraniti. Tako nam je prošao i ovaj maj kao i četiri prošla. Narna ostaje da još venijemo i nadamo se da nećemo morati opet. Samo ako bude moralo, nije i to najstrašnije. Najstrašnije bi bilo da možda u nekom ratnom ludilu (doduše, smišljeno stvorenom) i mi postanemo fašisti, da i mi isprljamo mke na nekora civilu ili detetu zato što ni je iz našeg sela. Samo da nam se to nikad
ne desi, sve ostalo živ čovek otrpi. MEĐICIU I ISTOIOfI Da nismo i nikad nećemo biti kao svi drugi, jasnije mi je nego ikad. Možda je to, u stvari, dobro, ko to zna. Tako smo u svojim različitostima proslavili i jubilej pobede nad fašizmom. Dok je ceo svet slavio jeđan dan na jednom mestu, mi srao u svom pregnuću rešili da to bude na više mesta sa više učesnika, više poruka i, jasno, više vođa. Pre same proslave graktalo se o pomirenju i za to su određeni četnici i partizani. Nije bilo važno što je to u poslednjih pedeset leta bilo gotovo, što .su Ijudi zaboravili i što je istorija
jasna. Ništa to nema veze. Važno je da se nešto dešava. Ali, iraa tu jedan bitan problern. Prvo bi moralo doći do mirenja između samih zagovornika pomirenja. Jer, jedni slom fašizma lociraju na Ravnoj gori, dmgi takvu ideju sa indignacijom odbijaju kad svi znaju da većeg antifasiste od Nedića nema, pa je zato pfoslava u Beogradu, treći opet nadahnuti vođom pravu stvar vide samo u Dinari, krečnjačkom planinskom sistemu. Meni, grešnom, istorija je bar priličuo jasna. 1 sve ovo vi
dim u sasvim drugom svetlu. Mislim da je to ženska borba za ulazak u udžbenike. Moja malenkost je daleko od takvih ambicija, ali sve nešto mislim da ukoliko je želja da neki novi đaci uče njihova svetla imena iz istorije onđa greše. Lakše će ih proučavati studenfi modicine. Ali zar je važno - udžbenik je udžbenik.
DESNO OD RAJA
IZDAJA ZAPADNE SLAVONIJE
Piše: Igor Hilrevlć
raznik rada neki su iskoristili za odmor i razonodu, a jedau deo našeg narocia ovogodisnje slavlje neće nikađ zaboiraviti. Naprotiv, dugo će panititi krvavi pir vojske Republike Hrvatske u Zapadnoj Slavoniji. A sve je izgledalo tako idilično i naivno. naročito ako je verovati državnoj televiziji da je i saraom g. Miloševiću biio tesko da poveruje da je napad na RSK otpočeo i da je njegov saborac za lažni mir prekršio njihove dogovore. A možda je, kažu dobro obavešteni, i napad bio već najavljen redovnom komunikacijom između Beograda i Zagreba. Sve u svemu, prvog prazničnog dana otpočela je dobr« pripremljena i vešto vođena operacija agresije na RSK sa kojom su bili upozuati svi
vodeći svetski le.ktori i nikovodstva Srbijć i SRJ. I sam general Miadic jc pola časa nakon početka operacije telefonom obavestio Slobodaua Miloševića da je napad počeo, a reakcija samog Milosevića bila je mlaka, krajnje kontraproduktivna i sastojala se od zabrane emitovanja bilo kakvih vesti sa ugroženog područja. Čak je mnogo blaže nego većina zapadnih lidera osudio akf agresije, pa se na osnovu toga može zaključiti da su oni više zainteresovani za sudbinu Krajine nego naš predsednik Republike. I šta se, zapravo, desilo? Dobro uvežbani i obučeni hrvatski vojnici u munjevitoj akciji, uz punu podršku Ujedinjenih nacija, sa stranim instmktorima u svojim redovima i sa prethodnim saznanjem da je SRJ odavno napustila Srbe preko Drine i Save, zauzeli su. Zapadnu Slavoniju. Umesto da se neko pre nego Sto je krenula realizacija sporazuma između Tuđmana i Miloševića obratio riarodii i objasnio ira detalje tog
sporazuma i upatio ga na organizovano iseljenje, desio se pravi masakr. Dve hiljađe civila je pobijeno, dve hilja.de se još uvek kiije u okolnim šumama, dve hiljade vojnika je još uvek zarobljeno, a broj izbeglih u Republiku Srpsku preinaSuje brojku od deset hiljada. 1811 PLll KONTAKT iliFi Krajina nije raogla da odgovori, jer je politička situacija u toj maloj zapadnoj srpskoj republici viio teška i konfuzna. Sa jedne strane je Miloševićev dvojac Mikelić-Babić, a sa drage usamijeni Milan Martić koji još uvek kao da ne. može da shvati šta ga je sve snašlo. Režim u Beogradu rovari i u vojsci RSK, pa je uočljiva podela na domaće oficire i na tzv. jugooficire. Uz to, pojačana je i blokada SR.I preraa RS i RSK, što automatski znači ođuffliranje krajiške privrcde i enorrano sla-
bljenje njeue odbrambene moći. Uostaiom. amaterski vođena i glupo organizovana mirotvoma poiitika Beograda, đok se protivnici übrzano naoružavaju i grade efikasne sisteme za zauzimanje srpskih etničkih prostora, nema za svoj ishod ništa drugo, nego raspirivanje rata i kapitulaciju Srbije. Zapadne sile su, po programu realizacije svo jih mtercsa, ponudile srpskom režiuui novi plan KONTAKT G.RUFE koji je zasnovan na ranijira parcijalnim pregovorima srpskog i hrvatskog prcdsednika koji predviđa potpuni suverenitet Republike Hrvatske nad RSK, aSi i teritorijalnu podehi BiH na način koji će zadovoljiti srpske i hrvatske interese. Redosled poteza je takav da se najpre Srbi moraju odreći Zapadne Slavonije, Baranje i đragih delova srpskog prostora koji bi prema planu potpali pod suverenitet Hrvatske. Nakon realizacije ove faze plana pristupiio bi se realizaciji drage faze koja se odnosi na RS. Plan se drži u
strogoj tsjiiesti i. iraa mnogo mana koje se surovo mogu os.vetiti Miloševiću i Srbiji. Nairne, može se dogoditi da vlađajući režim postupi u prvoj fazi po diktato velikih sila i da Srbi, popm Zspadne Slavonije ostanu bez još nekih krajeva. Može se, uakon toga. đesiti i to da u drugoj fazt realizacije plana Srbi budu pve.vareni, to jest da os; :o i bez. RSK i sa RS u okvim nezavisne BiH. rVko postoji, uslovno rečeno, pozitivuui karakteristika našeg poraza kođ Pakraca i Okučana, oiida oua ieži u činjenici da su cnk i nniogi članovi vladajuče paitije konacno shvatili kuda vodi pogrešna i popustljiva, preko mere licemema politika bezuslovnog mira. Narod shvata i prihvata činjenicu da bezuslovni mir znači potpunu kapitulaciju i gubitak slobode za srpski narod sa ove i one strane Drine. Narod sve više uočava svakodnevne prevare i obmane koje mu se nameću i koje su ponižavajuće, niske i nemoraine.
Svet 15.Q5.1995.
12