Свет

žena sa spakovanim koferima. Odlazi na more. Pnrtija izdaje saopštenje da je predsednik Gradskog komiteta zbog prezauzetosti deakumuliran. Gradonačelnica ostaje na svom mestu. Za njeno smenjivanje poslužide afera sa Datiment priznanicama; pritisnuće je kao nečasnu osobu koja se materijalno okoristila; brilijanti, računi u inostranstvu, i tek pod tim pritiskom ona če podneti ostavku i na njeno mesto če doči Čovič, ali do tog uspona on je morao klečeči. Osunčan, osvežen, vrača se u Beograd. Telefon čuti. Ni sa druge strane niko ne odgovara. U preduzeče kome je direktor dolazi finansijska policija. Nedelju dana pretražuju svaki papir. Sindikat firme ga optužuje za neidentifikovane malverzacije. On ne ustuknjuje. Petorici najglasnijih udeljuje otkaz. Pomčuje im: "A sad idite kod onih koji su vas na ovo nagovorili, neka vam oni daju novi posao". Na svaki način pokušava da dođe do predsednika. Za njega je neprestano zauzet. lako su udaijeni svega pedeset metara, razdaljina od Starog dvora u kojem je Gradska skupština i Novog dvora u kojem je tišinom dkružen predsednik oni su dva sveta. Nikada pedeset metara u srpskoj politici nije bilo duže. Čovič nastavlja da pleše po tankom ledu. Rm mesec stavlja god mišku kao svog saveznika. Cini presedan i otvara sednice Gradske vlade za novinare. Ne"'prestano je u medijima. Shvatio ie da mora biti prisutan nko več nije aktivan. Od tada datira Čovičevo savezništvo sa novinarima. Ostao je upamćen kao političar koji je osirotelom beogiudskom novinarstvu dodelio najviše stanova. lako sam sa njim napravio najviše intervjua, ne spadam u tu grupu srečnih. Na izborima ’92. on je nosilac najvažnije, Bcogradske, partijske liste. Na sledečim, "93. . pao je na deseto mesto. Oseća da je sve bliži ispadanju. Pokušava da bude i pravoveran. Optužuje sindikat Gradskog saobračaja da je povezan sa opozicijom i da sabotira prevoz građana. Otkrio je spoljnog neprijatelja povezanog sa unutrašnjim, što je bilo lakše nego da nabavlja gume za autobuse, preko Bugarske dok Unprofor spava. Oko njega otopljava, ali je pedeset metara i dalje maraton staza. Jednog dana bez najave ulazi kod predsednika u kabinet. Kaže sekretarici; "Moram da vidim Predsednika. Izbaciće me odavde samo obezbeđenje". Naravno, istrpeo je svoje i milost mu je udeljena. Predsed: nik izlazi pred njega i osmehuje se. (Nekako humano, Ijudski). Mogao je da odahne. Još je rehabilitovan. Pred njim je stajala smena gradonačelnice u kojoj nije uprIjao ruke. Postavljenje je bilo stvar mtine. Mogao je da se okrene sređivanju stanja u gradu. Opozicija je suvereno držala kmg dvojke. Pet centralnih beo, gradskih opština su potpale pod vlast opozicionih partija. Dobio

je u zadatak da povrati kontrolu na terazijama. Stranka kojoj je razmišljao da se priključi postala je njegov saveznik. Osetio im je slabost, dugo su čekali na vlast i bili su pohlepni. Največa opoziciona stranka neštedimice deli stanove i lokale u centm Beograda. Pronevere su milionske. Čovič ih pušta da zavuku ruke u kriminal do lakata. Kada je sazreo trenutak, poziva predsednika opštine Stari grad, jednog smušenog tipa rođenog u Peči. Oseča da je plašljiv. Predočava mu papire, širi pred njim blasfemiju onih koji su hteli da menjaju draštvo. Kaže mu hladno: "Ovo što ste radili, vredi deset godina zatvora". Tada je odlučena sUdbina opozicione vlasti između šina kružnog tramvaja, tada je počela saradnja obnoviteljskog i socijalističkog pokreta. Koristi do juče največe opozicionare kao svoje trojanske konje. Opozicione opštine predaju vlast i u njima se zavodi prinudna uprava. Dobija pohvale u partiji. Smiruje se. Više nije kao fakir na iglama. Useljava se u luksuznu kuću u Košutnjaku, vozi ga ogroman mercedes 600, kome jedino parira predsednikov blindirani BMW. Ali još uvek nije vreme za spokoj. Narastajuča snaga JULa baca oko na Gradsku skupštinu. Pokušavaju da übace svog čoveka na mesto predsednika Gradske vlade. Kao glavni promoter javlja se prvi policajac iz senke, za koga je jedan izigrani nacionalista refcao "u tom čoveku žive tri čoveka" . Na sastan-

ku kod predsednika Bogdanović, iako član SPS-a, gura za lidera gradske vlade člana JULa, hotela Metropol, Slobodana Čeroviča. Usleđuju oštri dueli, u kojima Čovič ne bira reči. (Za dmgo izdanje knjige, pripremam i detalje tog oštrog duela, koji je dostigao dvorsku pikantnost.) Predsednik smimje situaciju. Pobedio je Čovič. Prolazi njegov predlog, jedna bleda figura koja ima zadatak da pokriva prostor kako se dmgi ne bi u njega übacio. Pokušava da proširi svoju vlast, koja je svedena na komu-

nalce i dodelu gradskih stanova. Od predsednika zahteva da mu se poveri borba protiv kiiminala, koji besni na beogradskim ulicama. Svakodnevni su obračuni mafije. Pljačkaju se stanovi u kojima se čitave porodice übijaju za 500 maraka. On traži da se pod njegovu jurisdikciju stavi gradska policija. Jedan model koji je Amerika primenila kada je mafija toliko korampirala policijski aparat da je postao nemočan. Radmilo Bogdanovič

mu je ponovo glavni protivnik. Ukazuje predsedniku na opasnost da jedan nepouzdan političar dobije suviše vlasti. Kada nije uspeo da dobije policiju, Čovič traži način da osvoji Televiziju. Glavne kanale suvereno drži Vučelič, (ne zadugo) a on pokušava da osvoji "Studio B" kao televiziju koja če biti pod njegovim patronatom. U Skupštini Grada organizuje sastanke sa novinarima koji su napustili "Studio B". Obečava funkcije i plate, jedna simpatična crvenokosa voditeljka od njega dobija stan. Poš-

to sistem šargarepa nije upalio, pokreče pitanje vlasništva nad ovom televizijom. Proces dolazi pred sud, i pred famoznu agenciju za utvrđivanje porekla kapitala. Blizu je da dobije svoju televiziju, i sigurno mu opozicija i zaposleni osiroteli novinari kuče nisu stajali na tom putu. Ali njegova partija jeste. Ponovo se plaše da Čovič uzme previše vlasti. Čini im se da je manja šteta da "Studio B" ostane opoziciji.

Ponovo je na.početku, ponovo treba da kupi grauje po ulicama. Tanak led krcka, ali on nastavlja svoj politički ples. Optužuje vladu đa je u jeku najvećih nestašica struje, koje su pritisnule na naciju mrak, izvozila struju. (Zaoka je uperena ka njegovom starom protivniku Sainoviću). Odmah ga demantuju iz obe vlade. Protiv njega se dižu protesti u partiji. Pripremaju mu preseljenje u Saveznu vladu gde bi bio pod Sainovićevom kontrolom. On se osvrće oko sebe. Prolazi su zatvoreni. Ostaje. mu samo jedan. lako se vređao kada mu kažu da je komunista, ipak pruža ruku narastajućoj snazi na levici. Sređujući neka komunalna pitanja okolini, probija se do samog središta gde u četiri oka prvoj ličnosti, prvoj paralelnoj, iznosi svoj problem. U sedištu, u ulici Đure Đakovića, primaju ga sa podozrivošću, ali njegova energija i položaj na koji su bacili oko, rezultuju prijateljskim stiskom ruke. Mogao je da odahne. Bio je to signal njegovim protivnicima u SPS-u da zaustave progon. Smiren odlazi u Ameriku na sastanak svetskih gradonačelnika. Sastao se i- sa gradonačelnikom muslimanskog Sarajeva, ali više niko ne zna u kom svojstvu, kao funkcioner iz staklenog solitera u Lenjinovom bulevaru ili novi čovek iz bivše Geneksove vile odakle je izrasla komunističkotrgovačka mega imperija. A on je, zapravo, tipična slika pata karti između SPS-a i JUL-a.

BAZDfIUINA IZMEBD BBfl miHßfl: MfIIBDŽIH BO METflBflB SBPSKOIPOLITICI

Čović je plesao po tankom ledu ispod punog meseca. Napravio je impozantnu zbirku neprijatelja. Na sastancima, ponedeljkom u 10 kod predsednika, on je najglasniji. Na meti su mu generalni sekretar partije Minić i predsednik vlade Sainović. "Predsedniče, oni Vas lažu" , bila je njegova uvodna replika, posle koje je sledilo navođenje brižljivo skupljanih podataka.

12.05.1995. Svet