Свет

KOMUNISTI MIRE MARKOVIĆ SE SPREMAJU DA 1996. PREUZMU VLAST I U TOME IH NI SPS NE MOŽE SPREČITI!

Razgovarala: Olivera Milaiović

TOMISLHV NIKOLIĆ. potpredsednlk SBS I ief poslanićke prupe radikaia u Skupštini Srbije odgovorio je na pitanja koja mu pe naša novinarka doturila u njegovu ćeliju u zatvoru u Gnjilanu:

ila su potrebna samo tri dana da se posle dostavIjenih pitanja, od zatočenog Tomislava Nikolića dobiju pisani odgovori. Potpredsednik radikala se, eto, silom prilika okreće pisanju, i sudeći po odgovorima, Nikolić u zatvoru postaje još radikalniji. • Ovo je Vase prvo "tamnovanje". Kako ga podnosite, šta sanjate, o čcmu razmišljate? Kada sam, početkom 1990. godine, odlučio da se politički angažujem, nisam ni pomislio da bi to moglo da me odvede u zatvor. U Kragujevcu, a posebno u sredini u kojpj sam ja odrastao, zatvor podrazumeva sukob sa zakonom i, po pravilu, kriminal-. Komunisti su robijali na Golom otoku, a sporadično su na dan-dva zatvarani protivnici režima dok prođe poseta nekog "važnog državnika". 'Od oktobra 1993. gođine svestan sam da isterujem iz pameti Slobodana Miloševića i njegovu bandu, i da to može da bude uzrok mom hapšenju i osuđivanju. Milošević je prost čovek. Zivot na zapadu je uspeo dovoljno da ga iskvari, a komunistička prošlost i sadašnjost, potpomognute samoubilačkim genima, izvitoperile su mu svest toliko da o svojim neistomišIjenicima ne misli kao o Ijudskim bićima. Zašto bi "mali Tito” dozvolio da u svakom izveštaju agenata čita kako ga Tomislav Nikohć proziva

i optužuje - u SkupStini, telefonom, u izjavama, na mitinzima širom srpskih zemalja? S te strane, evo već dve godine, ne gajim nikakve iluzije - znao sam da ću biti uhapšen i odavno sam obavio i fizičke i psihićke pripreme. U životu sam, već, imao prilike da živim odvojen od porodice, da se hranim "na kazanu" i da spavam u spavaonicama, na gvozdenim krevetima. Odslužio sam vojsku, živeo šam na gradilištima više od deset godina, Proveo sam skoro četiri meseca u Slavoniji, a poodavno sam iz svojih životnih prohteva isključio uživanje u jelu i piću navikavši da dane provodim čitajući i pišući. Na žalost, stranaćki život me je u poslednjih nekoliko godina prilićno odvojio od porodice i želeo sam da im to nadoknadim posle 17. juna. Miloševićevi slugani su me onemogućili da u julu i avgustu osposobim potkrovlje za stanovanje, ali neka. Niko nije izuzetak svakom dode cmi petak. Zatvor je prilika za svođenje ra• čuna i prikupljanje snaga. Ja sam svoj dosadašnji život potpuno is-

punio, izgradio sam politićki stil i nastup koji su jedinstveni u Srbiji i potpuno prihvaćeni, čak i od onih koji nisu radikali. Trudio sam se da ne stvaram neprijatelje, ah me mrze kriminalci: pređsednik države, predsednik Vlade, ministri i podrepaši iz vrha stranke na vlasti. Na uhci, popreko me pogleda jedan od hiljadu proiaznika, mnogi me pozdravljaju, a najčešće sa: "Tomo, care, rasturaj bandu!" Imam Dragicu koju volim i koja me voli, sinove koji me poštuju, svi smo u kući hvala Bogu zdravi, pa šta mi još treba? Milošević je moje telo ograničio na zatvor, ali ja ne robujem telu, priznajem samo stanje duha. Kad ne čitam, zatvaram oči i prelazim put od Beograda do Kragujevca starim putem, preko Topole. Svratim i do majčinog i oćevog rođnog sela, do jabuka koje je moj otac kalemio pre 45 godina. Sta o tome zna Slobodan Milošević? Kakve će on porodične slike da mota po glavi kada zamenimo uloge? Sprečio me je u junu, da na godišnjicu očeve smrti, izađem i upalim sveće majci, ocu i bratu. Šta o tome zna komunista bez porodice, bez vere i bez sreće, koji

ima kućnu vešticu i kućnog cvrčka? Putujem u Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, ponovo obilazim ćetnike u Hercegovini, Sarajevu, Goraždu, zastanem na Poljinama gde smo Šešelj i ja za dlaku izbegh "maljutku". Ko bi se toj pogibiji više (ih najviše) radovao? Milošević, Izetbegović, Tuđman? • Da li je to Vaš spisak najvećih "srpskih neprijateija"? Meni su oni isti. O Miloševiću kao Srbinu ne razmišljam od maja 1993. i našeg razgovora o VensOvenovom planu, u njegovom kabinetu. Santa leda koja se tada isprečila između nas sada je samo još veća. Neotopiva. • Kakva je, po Varaa, perspektiva režima koji primenjuje siiu nad svojim poiitickim neistomišIjenicima? Sve diktature pod pokroviteljstvom SAD imaju nekoliko zajedničkih osobina: naizgled. zadovoljehi su svi zahtevi modemih demokratija - država ima Ustav, višestranački Parlament, proklamovana Ijudska prava i slobode, pravo na

rad... A kad se zađe iza kulisa Potemkinovih sela vide se represija, informativna blokada, progon pohtičkih protivnika, hapšenja, osude, prebijanja, glad za većinu stanovništva a enormni profiti za državno-finansijsku mafiju i sloj povlašćenilt. hnaju još nešto zajedničko: kako su nastah, tako, ostavljeni od svetskog policajca, nestaju, najčešće tako Sto narod prezre bajonete i uperene cevi, izađe na uhcu i sruši diktatora. Iza svega ostaju leSevi na uhcama, srušeni gradovi i novi izvori profita za amerićke gospodare rata i mira. Diktatori su psihopate, prinuđeni su da se okruže telohraniteIjima i specijalcima, kriju se od naroda, žive usamljeni i ostrvljeni kao vuci, svesni svojih zločina znaju da ih čeka kazna, samo ne znaju kada. Porodica im je razbijena, žive na visokoj nozi i najćešće kratko. Svetska istorija obiluje takvim primerima, ali ja Slobodana Miloševića poistovećujem sa Nikolae Čaušeskuom i Aleksandrom Obrenovićem. I njegovu subdinu sa njihovom. »Savez Kommusta - Pokret za Jugoslaviju gotovo da je sa aplauzom propratio hapšenje radikaia. Posle svih zločina koje su komunisti, od rata naovamo počinili nad Srbima, posle izbijanja sadašnjeg rata i izdaje komunističkih generala, komunisti su se posipali pepelom i okretali Crkvi, u želji da dokažu pokajanje i potpuni raskid sa prošlošču. Za to vreme priprernali su izdaju srpskog naroda zapadno od Drine, pljačkali več potpuno osiromašeni narod i tim krvavim novcem finansirah komuniste u Bugarskoj i Rumuniji, održavali tesne veze sa Kinom i Sevemom Korejom i iščekivali pobedu komunista u Rusiji, Nisu mirovali, a fmansije im ne predstavljaju nikakav problem: svo srpsko bogatstvo u rukama drže komunisti ili njihove sluge. Televizijska ekspanzija je sračunata na izbore 1996-, na kojima komunisti misle da osvoje vlast. Socijalisti nisu prepreka, oni se tope i izlivaju u kalupe Mirjane Markovič. Jedini pra%i suparnik, Nastavak na strani 30

EKsw.iiaroiinßZATwoßAßciiin.ftMa j

3

23.06.19%. Svet