Свет

TEMA NEDELJE: LOV NA IZBEGLICE U SRBIJI

Plše: Irena Kovačević ■ ■ • • •

n Srhigi jii u tnku nezanamćena haika na voinosposobne nmeharne noreklom Iz Reßubllke Sroske Krailne lli Hrvatska. SSS ielefon Cantra za antlratne akcije bukgatao je aisijan pd naprestanih ißletonskih mizira rodbiKß onih člii sh saptua, nnwii iii ginnui prisilno odvedeni na rahšte. Novinaika Sveta' napala is da se dokona šokantnih InformaGiia koje govate da nravi lov na izhenliee u Srbiji lek poćinje

MALOLETNIKE PRISILNO ODVEDENE IZ SRBIJE U KAMPOVIMA ZA OBUKU U RSK TERAJU DA OBRIJANIH GLAVA TRČE U KRUG I PEVAJU “JA SAM MRSKI DEZERTER REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE"

olicijski lov u Srbiji na izbeglice muškarce iz Republike Srpske Krajine. koji je počeo u nedelju, 11. juna ove godine još se nije stišao, a panika raste i među izbeglicama iz bivše Bosne i Hercegovine. Prema infomiacijama koje stižu preko telefona SOS Centra za antiratne akcije u Beogradu lovina su Srbi, između 16 i 60 godina, bez obzira da li umeju da nose ili upotrebljavaju oružje, koje pripadnici MUP-a Srbije, na zahtev "sa najvišeg mesta" u ovoj Republici predaju vojnim vlastima Republike Srpske Krajine. a ove ih autobusima odvode na ratiše. Da nije nevladinih organizacija u Srbiji, šira javnost o ovom. dosad neviđenom kršenju Ijudskih prava od strane Ministarstva za unutrašnje poslove, ne bi ni bila upoznata, ali i to je sada, samo u onoj meri u kojoj doseže čitanost i gledanost nezavisnih javnih glasila. Za razliku od nekih drugih slučajeva, ni organi međunarodne zajednice nisu pokazah "glasnost" i upomost da nekom sistematizovanom i širom akcijom upozore vlast u Srbiji da su, mimo svili malunarodnih i unutrašnjih konvencija i zakona, dozvolili i organi-

zovali mobilizaciju muškaraca sa regulamim izbegličkim statusom na svojoj, suverenoj teritoriji, od strana vojnih organa (nepriznate) Republike Srpske Krajine. Do sada je, koliko nam je poznato, samo Visoki komesarijat za izbeglice u Beogradu uputio protestnu notu Ministarstvu inostranih poslova SR Jugoslavije, upozoravajući ga da se na teritoriji Srbije krši Konvencija o statusu izbeglica (OUN, 1951) i njen Protokol (1967). Povod je bio taj što se ovom Komesarijatu, kako saznajemo u njegovoj kancelariji u giavnom gradu, dnevno telefonom obraća i po stotinu Ijudi, a dolazi između 10 i 30 osoba dnevno, da bi ukazali na ovu činjenicu. Konvencija o statusu izbeglica i njen Protokol, čiji je potpisnik i Jugoslavija. predstavljaju najvažnije specijalne pravne (i svake druge) zaštite izbeglica i propisuju četiri elementa u definisanju izbeglica: 1) Opravdan strah; 2) Progon (pod čime se podrazumeva stalni policijski nadzor, uznemiravanje hapšenjem, zatvaranje bez suđenja, uznemiravanje rođaka i fizičke i psihičke torture); 3) rasni, religi-

jski, nacionalni razlozi; pripadnost određenoj društvenoj grupi ili jx>litičkom uverenju, i 4) boravak van zemlje porekla. Osnovna prava izbeghee su: (1) pravo da ne budu vraćeni u zemlju porekla; (2) pravo na putnu ispravu i druga prava propisana opštim međunarodnim pravom; (3) pravo na trenutnu pomoć ili mere zaštite, ukoliko je to potrebno; (4) pomoć u nalaženju rešenja. Tennin "osoba koja traži azil" primenjuje se na svaku osobu koja napušta svoju zemlju s namerom da podnese zahtev za azil, izbeglištvo. To znači da od samog bega Ijudi mogu da se pozivaju ne samo odredbe međunarođnog prava (Zenevska konvencija o zaštiti žrtava rata iz 1949. godine), već i na opšte međunarodne propise o Ijudskim pravima i o uređivanju statusa izbeglica, Opšta deklaracija o Ijudskim pravima (OUN, 1948) propisuje da svako ima pravo; (1) na slobodu kretanja i boravišta unutar granica svake države, (2) da napusti teritoriju bilo koje zemlje, uključujući i sopstvenu i da se vrati u svoju zemlju, (3) da u drugim zemljama

traži i uživa azil od progona. Ovaj dokument, takođe, uključuje slobodu od torture ili okmtnog, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana ili kažnjavanja, slobodu od ropstva, uvažavanje hčnosti pred zakonom, slobodu mish, savesti i veroispovesti, slobodu od proizvoljnog mešanja u privatni, porodični i kućni život.To bi, u najkraćem, bila ilustracija svega onoga čega se MUP Srbije ne pridržava, organizujući ''otmice", kako to same žrtve vele, na izbeglice iz Republike Srpske Krajine na čitavoj teritoriji Srbije. Prema rečima pravnice sa SOS telefona za antiratne akcije u Beogradu (011/626-623, svakog radnog dana od 18 do 20 časova), gospođe Biljane Stanojević, uopšte nema mesta sumnji da je reč o milicionarima iz Srbije, jer to potvrđuju i očevici i oni koji su odvedeni na silu u Knin pa se javili ukućanima sa "lica mesta". Naime, u Fondu za humanitamo pravo u Beogradu, kojima se, takođe, javljaju izbeglice i njihovi najbliži, bilo u strahu da će biti odvedeni, kako nam je kazala gospođa Antonela Riha - raspolažu podacima

da i "izvesna vojna policija, u neuobičajenim uniformama" odvodi na silu izbeglice u kasame Vojske Jugoslavije, na primer u kasamu "7. juli" u Paraćinu, odakle bivaju odvođeni autobusima u Knin. Antonela Riha nam je navela primer da je 15. jula, sa vašara ih pijace u Sidu, "vojna policija pokupila dvadeset ijudi, odvela ih u SUP Sid, tu zadržala nekoiiko sati, zatim su u pratnji policije odvectui kućama da bi pokupili svoje stvari, a potom su odvedeni u Kninsku krajinu". "Sumnja u fo, ko odvodi Ijude, verujte mi, ne postoji, ne zato što ja želim da je fako" , ističe Biljana Stanojević. "Svi Ijudi koji su nam se javili, pretežno žene ili rođaci odvedenih, prijavili su da su ih odveli mihcioneri Republike Srbije. To nisu nikakvi specijalci. Nisu nikakve nepoznate uniforme. Nama se nije javio apsolutno niko ko nije prijavio da izbeglice mobiliše mihcija Srbije. Ljudi, čak, ne upotrebljavaju izraz mobilizacija, nego govore "otet", "uhapšen", "kidnapovan" - a sve fo, uslovno

rečeno, ispunjava biće krivičnog dela. Javila mi se jedna žena iz Niša koja več sedam dana traži svog muža po zatvorima. Nestao je sa ulice. Seo je u autobus da ode na posao, izvadili su ga iz toga aufobusa, jer zausfavljaju gradski prevoz i sva druga prev ozna sredstv T a, pregiedaju ih iko im se dopada odvedu ga. To čine i iz kafana, sa bilo kog drngog mesta". "JA SAM MRSKI DEZERTER REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE " "Odvode i Ijude", nastavlja gospođa Stanojević, "kojl sn postab đržavijani SRJ, naročifo iz Vojvodine, pre svega iz mesfa koja sn svojevremeno, 1992. raseljavana zamenom kuča Hrvata odavde, i Srba iz Hrvatske. Reč je o Irigu, Apatinu, Sidu, Hrtkovcima, Sremskoj Mitrovici, Rumi, dok nam se iz Novog Sada javlo samo jedan čovek. Odvodili su ih, onako, kao pse, izvlačili iz svinjaca, sa njiva, bez mogučnosti da zaključaju kuču, iz automo-

ZAR PONOVO IZ ČELIČNE U MRTVAČKE KOVČEGE: Koliko još mora pasti glava da bi se shvatilo kako mir nema alternativu

Svet 23.06.1995.

4