Свет

EKSKLOZIVNO: IZ HAŠKE ĆELIJE DUŠANA TADIĆA

Hazgovarala: Irena Kovačević

DUŠAN TADIĆ MIIE REKAO DA SE U NEMAČKIM ZATVORIMA PREMA NIEMU POSTUPALO KAO U NACISTIČKIM KONCENTRACIONIM LOGORIMA!!!

ojin Dabić, direktor Informacionog centra Srpskog sabora u Beogradu, boravio je ovog meseca u Hagu i, zajedno sa drugim predstavnicima Srpskog sabora, vodio razgovore u Međunarodnom sudu za krivičuo gonjenje osoba odgovornih za teška kršeuja međunarodnog humanitarnog prava počiujena na teritoriji bivše Jugoslavije oci 1991. godine. Ova poseta Međunarodnom tribunalu za ratne zločine, koja je, prema Dabićevim геčirna, imala isključivo radni karakter i predstavljala nastavak dosadašnje međusobne saradnje, bila je povod za ovaj intervju "Svetu”. Naš sagovornik iznosi niz detaIja o kontaktima Srpskog sabora i suda u Hagu, koji nisu poznati široj javnosti, o samom radu ovog međunarodnog tribunala i o tretmanu Dušana Tadića, optuženog za ratne zločine na području Prijedora, prvog zatvorenika u prvom zatvoru Ujedinjenih nacija u glavnom holandskom gradu. Za "Svet" Vojin Dabić otkriva kako i na koji način Infomiativni centar Srpskog sabora dolazi do dokumentacije iz hrvatskih. muslimanskih i poverljivili izvgra Ujedinjenih nacija o zločinima počinjenim nad Srbima. • Od kada, gospodinc Dabiću, datira saradnja Vašeg Informacionog centra sa sudom u Hagu? Praktičuo. od njegovog osnivanja i imeuovauja prvih fuukcione-

га. Predstavnici suda su 1994. godine boravili ovde, па razgovorima, baš u leto. Tada smo se dogovorili o saradnji i počeli raspravu o nekirn načelnim pitanjuna, koju smo sada nastavili; zaštitu podataka i zaštilu svedoka. To su dva vrlo važna pitanja, posebno kad je reč o svedocima koji treba da svedoče o hrvatskim zlošinima. Ako se u ovom času traži integracija Krajine u Hrvatsku, što se može desiti, ili može se desiti da neki od svedoka na bilo koji način dođe ponovo u nadležnost hrvatskih vlasti, treba obezbediti zaštitu za tog svedoka, odnosno zaštitu podataka. Pošto mi ne znamo kakvi su mogući politički raspleti, a cenimo svoje svedoke i brinemo se o njihovoj sudbiui, onda smo morali da raspravuno pitanje zaštite identiteta svedoka i njihove zaštite uopšte, • Možete li da odate tajiui kako će ti svedoci bifi štićeni? Jednim delom to je rešeno Stalutom suda, a ostatak spada u diskreciono pravo sudije. Postoje odredeni dogovori sa predstavnicima nekih zemalja koji preuzimaju obavezu prema svedocima. O dctaIjima ne bih govorio. •Sa kiin ste imali konfakte ovom prilikom 11 Hagu? Razgovarali smo sa zamenikopi lužioca Golstona, gospodiuom Blu-

itom, u delu načelnih i protokolarnih razgovora. Nakon toga nastavili smo razgovore sa Sefom analitičke službe i koordinatorom istraga u sudu, i posle toga sa pojedinim istražnim tmiovima koji proučavaju konkretne muslimanske i hrvatske zločine, ođnosno pripremaju dokumentaciju za podizanje određenih optužnica. E, sad, koji su to timovi, to je ono što ne možemo saopštiti, јег smo obečali u sudu da ćemo ostaviti njemu da saopšti te činjenice kada sam odiuči. Mi smo samo dali podatke i nećemo se u to uplitati, i na taj način prejudicirati stvari pre nego što to bude dovršeno. Ono Sto smo svima njima obećali, to je da za te, konkretne slučajeve obezbedimo svedoke, da bi predstavnici Međunarodnog tribunala, kada dođu u Beograd, u Srpski sabor, u prostorijama koje ćemo naći za tu priliku, mogli razgovarati sa svedocima, od njih uzeti izjave, jer bez toga nema optužuice. Postoji kod nas, inače.velika mistifikacija oko toga čija dokumenta se prizuaju, čija se ne priznaju. To je vrlo važno pitauje, jer muogi smatraju da se jedino njihova dokurnenta uvažavaju. Suđ uvažava svu dokurnonlaciju, ali dizaće optužnice_srgno za one slučajeve gde predstavnići suđa razgovaraju ša šve-

dokom, azmu od njega izjavu, i ondaje to verodostojan materijal. • Sfa sfe im dali od Vaše dokumentacije? Dali smo jedan rnanji deo iz svoje dokumentacije, koju smo, u skladu sa dogovorom od prošle godine sa predstavnicima Međunarodnog suda zakrivično gonjenje u Hagu oblikovali na preglednim obrascima. Na njima su podaci o mestu zločina, kratki podaci o samom zločinu, zatim o identitetu žrtava, počiniocima zločina, osobama koje su naredile zločin ili znaju za zločin, ali ga nisu sprečile, podaci o članovima Statuta suda koji se mogu primeniti na konkretan slučaj, onda o raspoloživoj dokumeutaciji, koja postoji kođ nas u Centru, i napomena gde se objašnjava sve ono što se nije moglo reči u ovim rubikama. Daju se i dopunske infomiacije ko još poseduje dokumentaciju o tom zločinu. Ako prelistate neke od tih materijala, koje smo mi dostavili sudu u Hagu, videčete da se, recimo, pozivamo na dokumeutaciju koju poseduje Okružni sud u Osijeku. Znamo da su u ovom Okružnom sudu obavljene preliminarne istrage povodom likvidacije nekih Srba, da su napravljeni obdukcioni zapisnici koje taj sud poseduje, i mi upučujemo, između ostalog.' ha tu dokume'ntačijh, ih' ohU

koje poseduju druge institucije u Jugoslaviji ili Hrvatskoj, Ш muslimanske vlasti u Bosni i Hercegovini. • Kako su oni ocenili fo što ste Vi doneli? Slušajte, neskromuo je da govorimo, ali, pored kurtoaznih pohvala, najlepšu pohvalu smo dobili od šefa analitike Haškog suda, koji je, otprilike, rekao da je on sanjao da mu nekad neko da ovakav obrazac iz koga če moči munjevito da dobije sve potrebne informacije. Ali mi đo tog obrasca nismo došli samoinicijativno, več u prethodnim razgovorima sa predstavnicima suda, koji su izrazili želju šta bi oni hteli, icako oni to zamišljaju, a mi smo pokušali da napravimo obrazac koji bi odgovarao tim zahtevima. Sve smo to preneli i na diskete i odneli im, da bi ih mogh übaciti u njihov računar i da bi ih mogli ukrštati sa podacima koje oni imaju. Jer, nastojimo da radimo na najmoderniji moguči način. Sve je ovde prevedeno na engleski, iz jednog vrlo važnog razloga: u prevodilačkoj službi u HaSkom sudu mahom su angažovani Hrvati, i lo je potencijalno najopasnije mesto odakle uajlakše cure podaci. Da ne bi na to mesto dokumentacija odlazila, mi smo jc odmah dali na engleskom t jeziku i. na ,taj aiačin., za-

obišli to potencijalno nezgodno mesto, • Da li Vam je poznato da li je još пеко iz Jugoslavije i Srbije podneo Međunarodnom sudu u Hagu svoju dokumentaciju o ratnim zlocinima nad Srbima? Ono što znam iz privatnili razgovora sa osobljem iz suda je to da su oni dobili sve izveštaje koje je Vlada Jugoslavije uputila Ujedinjenim nacijama i generainom sekretaru OUN u Njujork. Dakle, administracija UN je dostavila te izveštaje u Hag, pošto naša Vlada пе šaIje materijale direktno sudu. Znam, takode, da je Međunarodni tribunal posetila gospođa Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, i znam da je bio na razgovorima gospodin Milan Bulajić, u vezi sa holandskim plaćenicima. • Da li je odnošenje dosijea Vašeg Centra o ratnim zločinima nad Srbima u Hag "kruna" Vašeg posla, ili je fo samo deo onoga sfo ste dosad radili od početka rafa? To je jedan deo, Ono što smo, recimo, radili do sada, sa komisijom eksperata Ujedinjenih nacija, vezano za Rezoluciju 770/92. meni se ta saradnja činila uspešnijom.

Svet 4.08.1995.