Свет

MOMAK KOJI JE IZGUBIO MILIJARDU STREPI OD IZRUČENJA U SINGAPUR

FATALNI LIZONOV TAIMIBAĆUN 88. 8888

тк LIZON mladž beraanskl mešitar birltaaske "Baring’s Eank' -e ksjl je ц .februaru o¥e godine flnaiisijskiiii traasakclžama н Singapiiro Mbžo dolara. sada sedi и samici 0 iieniaškom zaluoru grgaucago išžekujućl hgće II Bgn iidovoljžtl zahleMina ilngapura za mučenjem. u кеш slućaju ши ne glne јшуеш M goilna шУје. lsto¥geingiio a slručnjacl ”Sa»iM fflf infflland” I dalje uporno pokušavaju ia rasplelu жшмтш klupke ovog nezapanićenog flnansliskoo skandala

ко је ро Bibliji znak Sotone 666, za Veliku Britaniju, bcz svake sumnje. "satanski znak" koji je ostrvsku imperiju ojadio za 1,240 milijardi clo!ага - jeste broj 8888. Reč je, naravuo, o Niku Lizouu i aferi "Bering’s" koja već mesecima potresa ue samo britanski finanskijski estabHšment. Klupko ove afere se i dalje odmotava. Toni Raiiton se suočavao sa ozbiljnim problemom svaki pul kada je zbrajao cifre i ostajao "kratak" za 140 miliona dolara. Kao novopridošli viši bankovni službenik singapurskog ograuka "Britain’s Baring's Bank" pripisivao je to svom još uvek nedovoljnom iskustvu i poznavanju šistema poslovanja banke po kome su milioui dolara prodcafi kroz mrežu račuua klijente!e, brokera i same bauke. U prvim nedeljama februara 1995, Railton je bezuspešno pokušavao da smpi u kontakt sa tadašnjim direktorom "Bering Fulures Singapure” Nikom Lizonom. U to vreme Lizon je bio apsolutna zvezda Baiingsa donoseci banci vcliki profit. Kac nagradu za svoj samopregonji rad u 1993. dobija povišicu od 208.000 dolara sa izvešnošću novilt 720.000 u narednoj godini. Za Railtona lazon će se pokazati potpuuo oepouzdanim i neuhvatljivim. To i aije bilo toliko čudno budući da je Lizon bio ne samo angažovan oko besomučuog rada ua berzi SIMEX-a, singapurskog deoničarskog tržišta već, pokazaće se übrzo, i, na svoju ruku sprovedeuira. nadgledanjem sedišta banke gde su se čuvali izveštaji o svim kouiplikovauim trausakcijama.

Napokon. nakon mnoštva otkazanilt sastanaka Lizon seda za sto sa Railtonom i Simon Džousom, direktorom siugapurske filijale. Bio je to kratak sastanak koji je Lizon potpuno neočekivano. naglo ustavši sa stolice, napustio rekavši; "Vraćam se za pola sata." Zapravo, tie samo da se nije vratio dvojici kolega nego je u najvećoj žurbi, zajedno sa ženom. napustio grad, ostavljajući kolege i banku potpuno ispražnjenu. Provaljivanje u Lizonov kancelarijski sto i lični kompjuter otkriva da je tobožnji bankarski virtouz prikrivao gubitak od 1,24 biliona dolara, mnogo više od same glavnice banke. Proteklih nedelja "Bank of England”, koja nadgleda finansijska tržišta, pokušala je da odgovori na neka pitanja isprovocirana ovim skandaloznim fmansijskim fijaskom "Beringsa". Izveštaj o slomu Beringsa, dug maratonskiii 337 str. upire prstom na mnoge potencijalne krivce, no glavni akcenat i odgovornost su ipak samo na jednoj osobi. Naravno, Nik Lizon se lereti za sva počinjena dela (kriminalna) za koja će se i naći pred sudom, mada uz polemiku mnogili da je to svakako bilo moguće jedino uz blagoslov i zatvaranje očiju kolega iz banke. Još 1992. g. Lizon počinje nezakonitu trgovinu koristeći specijalui račun s brojem 8888 zarad maskiranja prljavih rabota. S istim ciljem izdejstvovao je da kornpjuterski softer singapurskog ograuka bude tako pTogramiran da dotični račun 8888 ostane neregislrovan u izveštajima upućivanim Londonu, I kao Sto loš đak krije loše ocene od svojih roditclja, tako je i Lizon sve svoje trgovinske gubitke brižljivo zametao na tajni račun 8888. Nje-

go\’a dovitljivost ide još i dalje, te on koristi tajni račun da bi kreirao lažne profite banke i time zaradio visoke povišice. Falsifikovanjem dokumenata o navodnim velikim ulaganjima kJijenata pokrivao je sopstvene ogromne gubitke. Oglušujući se o striktna praviia Beringsa o nerizikovanju, neulaganju bančinog novca u nestabilno deoničarsko tržišta japanske berze, Lizon, ipak, koristeći ponovo račun 8888, kupuje mnogo deonica bez pokrića očekujući uspeh. To se pokazuje lošom procenom i rezultiraće gubitkom od 332 miliona dolara, Ovim promašajem završiće se 1994. g. U januaru 1995. katastrofalan zemljotres u Kobeu uzdimao je' i japansko fmansijsko tržište. Lizon tada povlači poteze koji bi se mogh okarakterisati suprotnim svakoj ekonomskoj logici. On duplira, a potom reduplira svoje uloge u to isto uzdrmano tržište. Svaki put kada je srednja vrednost Nikovih deonica pala za 100 роепа, on je gubio 32 miliona dolara. Na dan kada je izveo svoj dramatični beg iz Singapura, ostavio je Berings lakši za ukupno 200 miliona dolara. Postavlja se pitanje; kako je samo jedna osoba bila u stanju, bez da iko posumnja u zakulisane radnje, da dovede gigauta poput Вагingsa do totalnog kralia? Lizonovi pretpostavljeni tvrde da niko nije imao uvida u njegova euormua zaduživanja i gubitke. S druge strane, inspeklori cngleske banke, iako skloni da prihvate ovakvu tvrduju, smatraju da je Barings banka morala znati da nešto uije bilo u redu. Cinjenice koje otežavaju razrešenje ovog slučaja jesu reorganizacija Bcringsa tokom 1994. i Lizouov položaj bcrzans-

kog dilera koji mu je omogućavao rukovođenje poslovima, zapravo, pristup različitim ograncima Baringsa. Čak i čovek koji je odredio iznose Lizonovih povišica Ron Baker (direktor fmausijske proizvodпе grupe u Londonu) izjavljuje da je smatrao Nika usamljenim strclcem nad kojim niko uije imao stvarnu kontrolu. Za kratko vreme Li-

zoa je postao gotovo nedodirljiv. Na sugcstije finansijskih inspektora samog Baringsa da bi neki stepen kontrole bilo mudro uspostaviti nad Lizonom, niko zaista nije hteo ometati osobu koja donosi banci toliki profit. Verovatno iz istih razloga London ("Baring's London offices") je bez preleranih ispitivauja i provera odgovarao na svaki Lizo-

nov zahtev za ogromnom infuziјош gotovog novca pokrivajući time (svesno ili ne) njegove gubifke. I mada postoje mnoge kalkulacije o broju i odgovomosti Ijudi uključenih u ovu prevaru, prava istina tek treba da se otkrije. Pod pritiskom ING holandske finansijske grupe, koja je preuzela Berings uključujii'či i sve dugove, nekolicina Ijudi na najistaknutijim položajima, njih 21, a koja je bila u direktnoj vezi sa Lizonom, dala je ostavke. Lizonov pokušaj bekstva za Englesku osuječen je na frankfurtskom aerođromu. Trenutno, čameči u pritvoru, grozničavo iščekuje odgovor Nemačke na zahtev Singapura za njegovim izručivanjem. U slučaju pozitivnog odgovora u Singapuru če mu se suditi za počinjeno delo prevare, utaje i krivotvorenja dokumenata. U očajničkoj želji da izbegne 14 godina zatvora u Singapuru (koliko je u toj zemlji propisano za takav delikt), prošle nedelje Lizon šalje lični apel Džonu Mejdžeru. U tom pismu on priznaje da je počinio neke "veoma glupe pogreške" uzrokujuči bankrot banke i lične tragedije nekolicine Ijudi. Jedino što žeh, jeste ne da umakne kazni, več da mu se sudi u domovini. No, do sada je englesko pravosuđe pokazalo malu zainteresovanost za ovaj slučaj objašnjavajući to nedostatkom dokaza na osnovu kojih bi Lizon bio zasigumo osuđen. 1 tako, velike su šanse da se Nik Lizon ponovo nađe u Singapuru gde, ovog puta, ueče biti u prilici da uoušalautno išeta iz sobe kada inu ueko uputi neugodno pitanje o nestahh 140 miliona dolara.

PISMO ZA PREM3JERA: Nikova supruga Liza moli Džona Mejdžera da se njenom mužu sudi u Britaniji

OČEKUJUĆI LET ZA SINGAPUR: Nik Lizon prilikom hapšenja u Frankfurtu

Svet 18.08.1955.