Свет
M
lou
O
mazana lisica da ne postoji ta priča koju mogu da prihvatim ukoliko se meni ne dopada. Znači, nema ni povora o vrbovanju. Sto se tiče korist: koju bih eventualno mogla da imam od neke stranke — zahvaljujem se. Zadovoljna sam sa ovoliko publike ı slave koliko imam. Pored svih drugih šteta ı krađa, koje su mi se desile — ovde su mi ukrali auto, pa sad vozim "Jugo" — ipak sam zadovoljna. Sto manje politike to bolje.
+ Vama se desio i susret bliske vrste sa mojom koleginicom Mirjanom Bobić-Mojsilović. Šta se dogodilo? Cuo sam da je bila gruba prema Vama.
Ne mislim da je bila gruba. Krivo ste informisani. Ako se sećate, Mirjana Bobić Je sa Tijamćem ı Dabićem pre rata na televiziji Sarajevo radila emisiju koja se zvala "Umijeće življenja". Pošto je to bilo pred sam rat, sa velikim nestrpljenjem smo svi čekali ı gledali tu emisiju, koja nam je bila pokazatelj pulsa onoga što nam se dešava ı što sa zebnjom predosećamo. Kad su se poJavih tih troje ljudi sa prilično pežoratvnom i ružnom pričom o Beogradu. mi smo se u čudu pitali šta nas čeka ako su oni u pravu, ako je Beograd takav kakvim ga oni predstavljaju. Ja ne znat
koliko Je Tija lada DIO.
iskreni oponent Miloševićeve politike, ali znam da je govorio, kao i Mirjana Bobić, da ne valjaju ni Beograd ni Zagreb, nego samo mi u Sarajevu, da mi znamo kako treba da se živi. Tako su govornili dok nisu dobili batine od Sarajlija. Posle batina su shvatili da je varijanta suživota koju su nam nudili samo delimično tačna.
+ Onda ste Vi shvatili da Bobićku treba kazniti zbog toga. :
Rekla sam joj da njoj treba da se ispostave računi za sve što je uništeno u Sarajevu. Mi smo joj verovali. Citali smo šta Je pisala ı govorila na hrvatskim i muslimanskim medijima. A nismo mogli da pretpostavimo kako te priče nemaju veze sa realnošću. Stvarnost je bila sasvim drugačija. Ipak je drugačije živeti u Beogradu, na relaciji Vojvode Mišića Kralja Milutina, nego biti u Sarajevu 1 deliti sudbinu naroda kome se popuje. To je daleko ozbiljnije, neugodniJe ı tragičnije.
+ Jeste li se prijavili na popis za izbeglice?
Da, Jesam.
+ Sta ste odgovorili na pitanje o mogućem povratku u Sarajevo?
Moj otac me je zamolio da se prijavim zbog imovine koja nam je tamo ostala. Ja, naravno, mislim da je tužno ı naivno očekivati povratak te movine. ali sam htela da
"Srbi, koji su rođeni van Srbije, Srpkinja ja sam definitivno kažnj krsžim sa tri prsta, najsirašnije anatemi postojala. Moja impozanšna imovina, ko sam kao mrav sižvarala i ulagala u sv
_
\
mu isputinı Želju, da ne misli kako Ja nešto bojkotujem. Ovaj stan u Beogradu sam kupila L987. podine sa namerom da ovde živim. To znači da se ı nije desio rat,
"Ne, nije tačno da imam simpce?fije preme Sešelju. Nijedna od postojecih ličnosti ili
poližičikih stranca mije moje polišičko
opredeljenje. Vojislava Sešelja scam upoznala nea Pravnomt fakultetu u Sarajevu, još dok sam bile studen. MKasnije smo se sreli jednom ili dvcapu? na nekim koktelima"
verovatno bih došla da živim u Beogradu. + Ne planirate ni posetu ili Koncert u Sarajevu! Ne. Tamo sam gađena, gađena ı gađena! Ne znam šta sve treba da se dogodi da
bi te rane zacelile. Suviše sam teško. doživela svu tragediju ovo») ı dt ri bili ona
ko prešla preko svega. Na žalost, nije moguće izbrisati ı zaboraviti oOyO što nam se dogodilo.
* Da li ste kontaktirali sa nekim od poznanika iz Sarajeva od kada je uspostaviljen mir?
Nedavno me je zvala Minela, kćerka moje bivše koleginice Hanke Paldum. (Kažem "bivša" jer i ona imene tako naziva po njihovoj štampi.) Cula sam se ı sa osobom koja koristi moj poslovni prostor u Sarajevu, da vidimo šta ćemo I kako ćemo. Inače, nisam od onih koji vrte telefone i čekaju kad će im se javiti neko s one strane. Dosta mi Je. mog Jada, neću da slušam njihove lekcije i pljuvanje po Srbima u Beogradu.
+ Kog datuma je Vidovdan? 28. juni, zašto?
+ Pošto ne verujem u brze transformacije, provcravam koliko znate o onome o čemu pevate.
Vidovdan je vrlo lepa hrišćanska pesma koja pominje neke fine običaje.
+ Recite mi tri prva stiha himne "Bože pravde".
Zašto? "o pitanje za bimnu upućujete pogrešnoj osobi. Na sreću ili na žalost, Ja sam rasla uz himnu Hej, Slaveni. Od toga ne mogu da bežim, ne mogu da se toga sudim ili da se time hvalim. To je, Jednostavno, fakat. | danas kad čujem tu Mimunu. osvlii neke emocije koje su
NEDA UMRADEN
mi toliko drage. Inače, nemam mita protv da Srbi imaju svoju himnu kao što je imaju Hrvati, alt dok nam Je himna Hej, Slaveni, pevaću
nju. + Kao što ste pevali: Drugarice posadimo cvijeće
kuda vojska druga Tita
kreće.
Ovo nam je naša borba dala
da imamo Tita za maršala. Dobro citirate tu pesmu.
+ Da, znam da citiram, ali ne znam kako niste mogli naučiti "Bože pravde" ili neku njoj sličnu.
Da li vi znate šta znači
poziv da pevate Titu? Da li vas Je neko pozvao na neku paradu, štafctu ili feštu? Niste vi baš iako mladi da se to|-IC SC CIM
+ Sećam se da su nas učiteljice izvodile iz škole da mašemo zastavicama i pevamo Vaše pesme o Titu.
Rekla Sa |oi da njoj treba ca se ispostave računi za sve što je umišteno u Sarajevu. Mi smo ioj verovali. Citali smo šta ić pisala i govorila na hrvašskim i muslimensicim medijima. A nismo mogli da proiposiavinio ako te priče nemeju veze sc realnošću. Stvarnost je bile sasvim drugačija ray TI Ss ar a aa NEKE
1?
+ I – mahao sam, a čuli ste da se stihova i sada scćam. 1?
• Šta – i?
I jeste bh bih srećni?
* Jesam, nije bilo nastave. Mislim da je neiskreno sada pričati o tome u nekoj varijanti pljuvanja. padenja i suda. Mnogi vovore vrlo
a ne sa pe? ili što ne klanjam, sana, izgubila sam publiku,
o po
ena, bez krivice, naravno.
TUŽIO | IČISLINHIO O IO perlodu. Ja sam deset puta pevala Titu. ne srećna već usli-
O SARAJEVU
'Tamo scm gađena, gađena ı gađena!: Ne znam šfa sve treba da se dogodi da bi te rane zecelile. Suviše sam teško HOŽIVOIG SVU fragediju ovo rafa da bih Š olako prešla preko svega. Na zalost, nije motsjuce izbrisa?ži i zaborcaviži ovo što nam se dogodilo. Nedavno me je zvala Minela, kćerka moje bivše koleginice Manke Paldum. Mažem "bivša" jer i ona mene šako naziva po njihovoj štampi" BONO RR Ar E re per Rra aaa
ćena zbog toga. Takva je atmosfera bila. Uostalom, Titov kult je stvaran prevashodno u Beogradu. Je li tako? ci
+ Tako je.
Sad kad neki generali, sobarice, kuvarice ı ostale slueanjske osobe počnu da pričaju pikanterije, muslim da je to Jako nekorektno. Moj današnji stav o tome je isu kao ı onda. Druga je stvar idolopoklonstvo koje Je tada vladalo, to nije pitanje mog ličnog stava. Da vidim onog ko bi se usudio da
odbije takvu obavezu ı privilegiju da peva za Maršala, da kaže "neću, hvala, imam bolju tezgu”. Naprotiv, svima Je bila čast da nastupaju pred Titom. Ja, uostalom, od toga nisam imala nikakve koristi, samo Štete.
* Kakve štete?
Od emigracije. Svakom ustaši je najstrašnije smetalo da se peva o Jugoslaviji. Oni su pred koncerte koje smo mali. recimo, Miki Jevremović, Oliver Dragojević i Ja, kao umetnici iz Jugoslavije, pravili žestoke dcmoıi-
svoje srpsivo su doživeli kao užasnu kaznu.
24. 6. 1996.
stracije. Mene to nije intercsovalo. + Da li ste Vi inferesovali Tita? Jeste li razgovarali s njim prilikom tih feš(Žž Kako da ne? On je zaista voleo da se druži sa umetnicima posle tog oficijelnog dela programa. Verovatno je bio sit protokolarnih cercmonijala, a verujem da je voleo da bude okružen mladim, lepim ženama. VeruJem da Je veoma uživao.
+ Jeste li Vi uživali?
Ne znam da li možete da shvatite strah koji smo osećali pred njim. Recimo, kad smo nmnastupah u Bugojnu, pre mene je pevala grupa Ambasadori, Čiji je solista tada bila Jasna Gospić. Nakon što je odsviran uvod njihove pesme, kad je trebalo da zapeva, žena je počela da plače. Toliko je plakala i jecala da ni iz nekoliko pokušaja nije uspela da se smiri. Saznanje da se pet metara od nje nalazi čovek — božanstvo, naprosto ju je šokiralo. lako je Tito bio veoma ležeran, sa velikom pažnjom je pratio naše nastupe, za razliku od ovih zamašćenih. koji zveckaju uz escajg dok se peva.
+ Koji "ovi"?
Pa. ovi što sada priređuju takve fešte.
+ Vi pevate i njima. Kad ste mogli Titu, što ne biste Slobi.
Svako» predsednika drZavi MISKOT ZPVIJ-P -[zj2t]] uvažavam. Svakog, ma kako se on zvao, kom narodu pripadao. uvažavaću ako mi omogući da građanski živi. Znači, pevaću ı Slobodanu Miloševiću, ako me pozove.
* Da, vi imate sreće sa državnicima.
Sa državnicima? Zašto govorite u množini? Na koje
RIM, :: 4
POPOVIĆU "Saše Popović mi nije cvcanžurc već jedan drag poznanik. Ne zneim zcašto njega stavljete u koašegoriju ljudi koji bi trebalo da budu značajni u mom inžfimnom živofu" OZ O aaa SI pa Ran državnike mislite?
+ Na Gadafija, između ostalih.
Nisam imala tu sreću da
mu pevam.
+ Nego šta ste mu radili? Ništa, ne poznajem ga. Nisam ea u životu videla.
+ Cuo sam da je Gadafi svake srede dolazio u SaraJevo samo zbog Vas.
Zbog mene? Od koga ste to čuli?
+ Od icdnoe priilatelia.
Od kop prijatelja? Recite ui kako se zovc? Ima li taj čovek ime? -
+ Ima i ponosan je na njega. Cuo sam to od Đurc Reljina, nekadašnjeg konobara u libijskom konzulatu.
Ne znam, bilo bi lepo da Je tačno. Cula sam da me Gadafi obožava kao pevača, lako me čudi da ja mogu biti tip koji mu se dopada. Arapi pre svega vole rasne plavuše. Cula sam da je dolazio u Sarajevo, ali zaista nisam mala prilike da ga upoznam. Ipak, bio bi mi veliki kompliment da mu se dopadam. + Zašto?
Meni bi to bio kompliment. Odgovor, na žalost. nije potvrdan. Ali, i bez Gadafija — ne žalim se.
* Razumljivo, delujete kao zadovoljna žena.
Zadovoljna sam ” jer imam vrlo uspešnu pevačku karijeru. Uspela sam da steknem visoko obrazovanje. Imam divnu kćerku Jelenu, prelepu devojčicu koja sada završava prvi gimnazije. Kao žena ı umetnik, ne mogu da se žalim. Ostvarila sam toliko lepih uspeha, nagrada, tiraža, zaradila neke pare koje su sada više-manje propale, ali mije bilo loše. Mogla sam sebi da priuštitmi stvarı kojima se nisam ni nadala... * ...Ali?
Da, uvek postoji to — ali! Pošto sam ja perfekcionista wlupli Lav. a to su ljudi sa enorminormm energijom) dobar deo moje kreativne ličnosti ostao je nedovoljno iskorišćen. To ne znači da je trebalo snimiti više pesama i im:u više koncerata. ne. toga |c bilo dosta, ali mislim da sc nisam ostvarila u mmogiii drugim stvarma u kojima sam mogla da postignem Tmnogo VIŠe.
* Kao izvor zadovoljstva, pomenuli ste kćerku, tiraže, pare... Sta je sa muškarcima? Kad čujem pitanje o muškarcima, odmah pomislim na biografije strašnih zavodnica, 300 strana krcatih ljubavnicima.
* Je li takva i Vaša biografija? Ma -q ništa od toga! Moja biografska Knjiga bi bila strašno siromašna. To, naravno, ne treba shvatiti kao neku hvalu ıli kao žaljenje. To Je bio moj izbor. Ja sam od onih maratonaca koji os-
. laju u vezi po deset ı više
godina. Ne smatram da je srećna, žena koja ima puno ljubavnika. Priznajem samo dvosmeme ljubavi: da budem voljena ı da volim. Nikada neću pristati da budem sa nekim ko mene voli ako Ja njega ne volim. Ja sam strašno nepoverljiva i svesna sam da je izuzetmo mali broj
Neastaveilk me sir. ; TN ı
Tamo, u Bosni, kae Samo zbog toga što se, po prešposfavci, meni je srušena kuca u imofskom, tamo scm irzište, sva divna prijafelijstva koja su, čini mi se, ju sam stekla za 25 godina jedne izuzešne karijere, u kojoj u zemlju jer sam bila i ostala zaljubljenik u Jugoslaviju, arancı je i uništema"