Свет

eklo bi se, polako, ali siguUrTlO. talas

zločina sa beoasfalta Šın. se u krugovima

gradskog koncentričnit

prema unutrašnjosti — SVE više. U svojoj brutalnosti, da bi na što lakši način došli do plena. kriminalci više ne bi-

raju sredstva, alt ni ŽrtVu. Pri tome. zabr injava 77 nje: ca da je polcija. inače dobro

opremljena ı odevena u najnoviju uniformu (po UZOru na zapadnjačke policajce),

sve češće nemoćna jer nuogi Zločini Ostaju "uč! vetljemi”, tako da se gradđami

osećaju bezbedı u svojim sfaznajući nikad

sve manje ni — Čak HOVIHIA il

kada će (i ko) da im zakuca na vrata... Najnoviji Smedereva to tvrduje.

ZDriei 17. najbolje po-

U strogom centru grada.

u svom stanu na drugom spratu ubijen Je Sava Denčić. penziomisani dugOSOdišnji direktor Osnovne škole "Dimitrije Davidović" u Smederevu, uvaženi pedagog ı cenjeni građanin.

O zločinu Koji je onespokojio ı opravdano revoltirao sve Smederevce, Jer se radi o starom čoveku, priča se na svakom koraku. Dok sam pre neki dan sedeo u bašti renomiranog hotela "Grand", čekajući na zakazani razgovor sa bratom ubiJenog Denčića, iza mene su se ljudi pitali isto što ı ja: kako je neko, ma ko bio, mogao da liši života starog čoveka, dobroćudnog ı plemenitog, što Je mogao da zaključi ı prema njegovom licu. Ali. ubica O Umao Imllosti. O samoj istrazı u smederevskom SUP-u mne daju uikakva saopštenja, a mi IStražni sudija Okružnog suda u Smederevu, Toza RankovIĆ. kao ni zamenik okružnog Javnog tužioca Boža Babić. koji su na mestu Zločina bih na uviđaju, misu mogli mišta da Kažu za jaV-

u IDieresu 1slraoc. Sa-

HOxt mo su potvrdili oio o Čerinu Se Već. Zna: (da jc pokojni Sava Denčić pronadcu nirtav

U SVOI Slanu \prolit ašao pa

RADNO MESTO I MESTO ZLOČINA: O.Š

sin Radmilo Denčić), u Ulici

Srpskog sovjeta br. 7/8 u Smederevu, u četvrtak iS. jula 1996. godme. oko-_ 12

sati pre podne. Pro bića,

ia rečima Bože Bazamenika okružios Javnog tužioca, ubijeni jČ usmrćen do sada neidenti{1kovanim tvrdim tupim predmetom u potiljak. a obdukcionim nalazom utvrđeno je ı vreme nastanka smru: 1,30 sati noću. Sat na ruci ubiJenog bio je razbijen; kazaljke su se zaustavile na 1,45 minuta. Takođe, gospodin Babić je potvrdio priče da je stan bio u haosu, da su sve stvari ispreturane, ı da je ubica najverovatnije tražio novac, kaže tužilac Babić. Posle zločina ı pljačke po obavljenom gnusnom delu — provalnik-ubica Je zaključao stan ı mirne "savesti" otišao, ponevšr sa sobom

svežanj ključeva svoje Žrtve.

Ca Fi LO

Zašto — to samo on zna.

Ko je bio ubijeni Sava Denčić?

Rođen je 1919. godine u selu Prisjan, kod Pirota. U svojoj 22. godini završio je vojnu školu. u Kraljevini Jugoslavije. ı marta 1941. godine, pred sam početak Drugog svetskog rala. prOiZveden Je u čin potporučnika. Rat ga zatiče u Pirotu.

Avgusta. }044. OOU

odlazi u DD:

retkih školov ti artiljerijskop Oi. Po oxs-

lobodenju. jer

jedan od

iu ije Odg O-

varao VOJRBIČKI način ZIVOUL

prelazi u prosvetne radnike ı radi kao nastavnik duži niz godina u selu Toplička Velika Plana, a odatle se, preseliava u Smederevo. fu oslaje do »VOJC »MUMFU. VU gradu ı svojoj školi.

Putam gospodina Jovu Denčića, bivšeg mnačelnika Zavoda za socijalino osiguranje u Smederevu, a sada u penziji, inače mlađeg brata pokojnop čika-Save: da li je žrtva poznavala svog budućegz ubicu ı ako nije, Zašto sa je G da li Je?) pustila u svoj stan. negde oko ponoći? Najzad, ko u to doba zvoni "na tuđa vrata — osim ako je poznanik, pa ı on samo u nuždi. Ili se, verovatno,

pozvao ma sina ili ćerku moga brata, ili na mene!", kaže čika-Savin brat.

- POSLEDNJA _.

Gospodin Jova Denčić nastavlja: "Te poslednje večeri, pre nego što će bifi ubijen, moj brat Je imao u gostima kolege iz škole. Oni su mu pomogli da oberc višnje na placu, pa ih je pozvao na piće i kafu. Oko 22 sata, nakon što ih je ispratio, viden Je sa svojim stalnim društvom u bašti hotela Grand”, gde su se okupljali gotovo svako veče i gde su ga vidcli i njegov sin i unuk. Posle toga otišao jc u Svoj stan, gde Je Živco sam jer mu je prce nepune dve godine umria supruga. Sta je dalje bilo te noći niko nc zna. Sutradan pre podnc a Je sin Zvao Sa po-

sla telefonom i, kako se nije odazvao, potražio ga Je na placu. Tamo Je zatekao otključanu vikendicu, ali njega nije bilo. Otišao je u očev stan, otkljućčao vrata 1 — ugledao mrivog oca u krevetu, u gornjem delu pidžame i donjem vešu."

Ko je ı zašto ubio Savu Denčića? Ako ga je ubio zbog novca ıli kakvog dru"bogatstva", čika Sava nije imao toliko novca. a Još manje Je bio bogat. "Imao je kod sebe, u stanu, možda 200–300 DEM i 300—00 dinara od penzije". kaže 9. Jova Denčić.

Prema njegovim rečima, pre mesec dana u stan njegovog brata ušla je nepoznata žena. "Zvonila je na vratima i Sava joj Je otvorio. Posle nije htela da izađe, i tek kada je Sava telefonom pozvao policiju — pobegla Je:

ĐOO so?

Inače, nepune dve godine pre svog tragičnog kraja g. Sava Denčić, koji će svima koji su sa poznavali (a naročito svojim kolegama ı brojnun đacima) ostati u lepom sećanju kao divan drug. kolega ı drugi roditelj, preživeo Je pravu porodičnu tragediju. Unuk koga je meizmerno voleo umro je 16. avgusta 19094. godine u svojoj 16. godini. a nepuna dva ipo meseca potom (3. novembra), umire mu ı supruga ne mogavši da preboli smrt voljenos unuka. Čika Sava ostaje sam.

A onda, pre godinu dana, nova nesreća. Prilikom brauja višanja pao je sa drveta i

slomio ključnu kost Sledi

5.8.1996. Svet

teška operacija pod stare dane. pa Još tri. sve kritične po život. Ali čika Sava se ne predaje: preživljava sve to stolički.

Mesec dana pre lepo sio će tragiCno da okonča, svoj život. molio je svog brata Jovu da obiđu grob oca ı majke u rodnom selu Prisjan kod Pirota, a spremao se, pred samu smrt, da 16. avgusta obeleži dvogodišnjicu unukove smrti ı 3. novembra dve godine od smrti supruge, pa se sa bratom dogovorio da za pomen kupe prase ı izađu na groblje... Nije znao da sve to neće da dočeka.

Sećajući se sada već pokojnog svog brata Save, u bašti hotela "Grand", gde sedimo ı gde je gOtOVO SVa– kodnevno sa svojim društvom navraćao ı čika Sava, g. Jova Denčić kaže: "Bio je izuzetan čovek!", a posle tih reči —– pauza. Naviru sećanja: "Za 42 godine radnog staža, izveo je na Životni put 42 generacije đaka, i svima je bio kao otac; nastavljao je da brine o njima i prati ih i na fakultetu, radovao se svakom njihovom uspehu. Bio je odraz pedantnosti,a škola mu je bila – drugi dom. Do poslednjeg dama, iako je u penziji bio već punih 13 godina, redovno je odlazio u svoju školu, "Dimitrije Davidović", gde je skoro četvrt veka (22 sodine) bio direktor, i mladim kolegama davao savycte iZ. SVOE bogatog podagošo. PRO a."

Cika-Save nema medu svojim tinogobrojninm prijateljuna ı poZlaicCIm,

više

međultii!.

. "Dimitrije Davidović" u kojoj je 22 DOBIO LU ubijeni ei Đeučić (levo) i zgrada u 1 Kojoj je živeo i uDijĆu

Smederevce: ne prestaje da uzbuđuje njesova smrt ı da ga Je neko ubio

samo radi! skromne peinzije. da bi ga opljačkao!? Njegov brat je kalveoriCau: "Sava Denčić je ubijen iz koristoljublja! Jer, on je bio dobar čovek, i nije imao neprijatelja..." DA LI JE UBICA

Da li sa je ubio mladić

(Rom), koji mu je povremeno pomagao na placu prihikom prskanja vođa ı drugih „poljskih radova? Gospodin Jova Denčić ne veruje u takve priče, mada policija traga i za njim. Tek, te noći, niko od komšija u zgradi nije čiO ništa sumDjIVO. Ipak, u svemu tome, SOtovo neverovatna je (a ipak moguća) izjava Jednog čika Savinog komšije, koji je želeo da ostane anoniman. da je Sava Denčić ubijen – pogrešno?! Naime. kao u nedavnom ubistvu bračnog para arhitekata u- Beogradu. ı u zgradi pokojnog čika Save stanuje jedan arhitekta (ToIĆ). Da li je ubica ušao u pogrešan stan? — pitanje nije bez osnova. Utoliko pre. ı utoliko više, policija će inorati svojski da se potrudi kako ı ovaj slučaj ne bi ostao nerasvetljen. U prouvnomni. gradani Će biu sve nespokojuiji, a kriminalci - sve odvažniji ı brutalniji!

Zi

jea

i

RSA ia A OZ CJ

) „S ya