Свет

Car E

ODDOJU

VN 5. 8.

mo naJDOVI- Ju Stranicu VOJVOđans- kih krimi-priča, OVOS puta mesto zbivanja je Ruma, tačnije. Ulica INA broj 142. Cvijeta Žigić (55) u sredu, 17. 07. 1996, kasno posle podne, u zajedničkom dvorištu, iz pištolja kalibara 7.602. ubila je Zorku Rović (30), a teško ranila njenos supruga Radisava (35). Svakosa će interesovati koji Je motiv magnao Cvijetu da izvrši tako monsiruozan čin. U dnevnoj Štampi pojavila se mformacija da su se Žisići ı Rovići često svađali oko zajedničke sepučke jame. koja se nalazila u zajedničkom dvorištu. Drugi izvori govore da je. Jednostavno, izmedu te dve porodice vladala netrpeljivost te da Je Cvijeta sa Rovićima stalno bila u sukobu.

Krenuo sun tragom dogadaja u manieri ca saznam šta sc to dogodilo u CvijeliOi glavi. šta to komšija IloZe ck u uradi .pa-da va lišiŠ

života. a da dvoje maloletne dece Danijelu (5) ı Nebojšu (12) ostaviš. bez majke--Na 142 zatičem tipičiuu vojvođansku kućicu. koja na

ulbCnoj sira Hi dva prozora. a, modernizovar kućnun lokalom”. koji postaje saaslavni deo mnogih kuća po Vojvodmi. Pokraj kuće ograda — kapija. Otvaram kapiju ı ulazim u dvorište Koje se proteže OKO trideset metara. Isto toliko protegnuta Je ı kuća koja Je podeljena na pet omanjih stanova. Dvorište koriste svi stanari. svako od njih je ızneo sto ı stolice napolje, te, tako, ispred kuće napravio letnju baštu. Ova činjenica Je Jako bitna ako uzmemo u obzir da su stanovi tim Činom prisvojili određeni deo zajedničkog dvorišta. Tu je dolazilo ı do prvih sukoba, jer su pojedini stanovi izneli veće stolove ı više stolica ı tako zauzeli veći prostor. Sıtne svađe oko Kkvadratadva poprimale su ı šire razmere. tako da je netrpeljivost među nekim komšijama rasla ız dana u dan.

Ia IT IC 175

Cvijeta Žigić, po zanimanju domaćica, te kobne srede bila Je kod lekara ı u poslepodnevnm satima vraula se kući. Bila je izrazito bolešljiva žena, imala je tumor na peuitalijama., izvadila Je Jedan bubrep a u pos-

· lednje vreme u Sr. Kamenici

Je lečila šutnu Žžlezdu, zbog koje Je osećala Jake bolove u slavi. Skuvala Je ručak ı sela

u "svoju" letnju baštu čekajući supruga Ranka (inače penzionisanog radnika "Vojvodina-pula"). Dalji tok dogadaja opisuje mi njihov kolisija: "Tog dana imao sam slobodan dan ı samo što sam seo da ručam sa familijom, začuli su se pucnji. U prvom trenutku nisam mogao da ocenim odakle dolaze. istrčao sam na dvorište i ugledao jeziv prizor. Zorka i Radisav su ležali u lokvi krvi. Ona se nije pomerela, a on Je ipak davao određene znakove Života. Ubrzo je jedan komšija, milicionar, razoružao Cvijetu. Ne znam šta je tačno prethodilo tragediji, ali znam da su odnosi u našem dvorištu poremećeni i da su svađe česte. Ipak, nije smelo tako da se završi"

Sta se uistmu zbilo u kobnom času, saznao sam u razgovoru sa Rankom Zigićem, Cvuijetinim mužem. U vidno skrhanom stanju Ranko nekako prevaljuje reči preko usana. alt ni njemu niJe Jasno šta se dogodilo u Cyijetinoj psihi, a Još manje mu Je Jasno kako Je ona pucala ız pištolja kad u životu vatreno oružje mije uzela u ruku. "Cvijeta i Zorka su se povremeno znale posvađati" — priču započinje Ranko. "Međutim, mi sa Rovićima nismo bili u neprijafeljskim odnosima. Cak smo pre dve nedelje zajedno jeli riblji paprikaš. Cvijeta nikad niJe bila agresivna i retko Je gubila živce. Ona je te kobne sredc sedele ispred kuće. Došla Je Zorka i njib dvc su sc posvađalc. Koliko ja Znam, posvađale su se oko

stolića Koji stoji u dvorištu. Zorka Je uzela stolić i bacila ga. Istovremeno, vikala je na Cvijetu prebacujući joj Što jc sela na njenu "Teritoriju. Cvijeta Je vratila stolić na staro mesto i ponovo sela. Zorka je tu 'eksplodirala” i ponovila provokaciju. Cvijeta Je ustala, otišla u kuću i uzela pištolj, izašla je u dvorište i ispalila dva metka u Zorku."

Nastavak priče bio Je Više nego nepredvidiv. Celokupan događaj Zorkin muž Radosav posmatrao je kroz prozor. Kada Je istrčao napolje, Cvijeta ga Je bez razmišljanja popodila jednim metkom u glavu a drugim u predelu leđa. Kada Je Radisav pao, ispalila je Još dva metka u njega ı jedan u betonski pod. Okrenula se ı otišla u kuću. U tom trenutku komšije polako izlaze ız kuća i zatiče malu Danijelu kako pokušava da izvuče oca 1Z lokve krvi. Ubrzo nakon zločina interventna ekipa MUP-a Rume privela je Cvijetu ı ona se danas nalazi u pritvoru. Zorka Je na mestu preminula, a njen muž se Oporavlja u sremsskomitrovačkoj bolnici. Opraštam se od Cvijetinog muža Ranka, čoveka koji se našao ma strašnim mukama. a mi sam nije SVeStan zašto se sudbina tako svirepo poigrala sa njegovim Životom i kaže: "Pre ove tragedije sa svima sam bio dobar i nisam nikad imao neprijatelja. Umnesrećemoj porodici izrazio sam saučešće, a Šta mi to vrcdi kad ja više nikoga od til

"ljudi ne mogu pogledati u

LJUBOMORA ~

Samo nekoliko ulica dalje živi Zorkina rođena sestra. Nada. koja nikako ne može da shvati da njene sestre više nema: "Zorka Je radila kao zdravstveni radik u Domu zdravija u Rumi. Njen suprug je mašinovođa ZTO 'Ruma'. Ziveli su od svojih plata skromno, ali se nisu Žalili. Zorka je bila strahovito ambiciozna. StaIno je gurala porodicu napred. Jednostavno, bila je puna Života i. deca su Joj bila najvažnija. Niko mi ne može reći da je ta žena bila normalna. Ona je uvek bila bolesno ljubomorna ma moju sestru. Ne znam kako da opišem fu njenu mržnju, ali činjenica je da je Cvijeta nije podnosila. Kada je Zorka ubijena, meni su javili iz, sremskomitrovačke bolnice da mi je sestra ranjena. Tek kada sam došla u bolnicu, usledio je šok. Najgore mi je bilo kad sam došla kući i kad su svi očekivali da im kažem šta se dogodilo. Mali Neško me

| gleda i pita da li su živi. Ja

ga gledam i ne znam šta da kažem detetu. Jezik i usta naprosto misam osećala. Najgore mi je zbog dece, pogotovo zbog male Danijele, koja je sve to gledala i kojoj je otac onako kryay ležao na rukama. To dete danas vrišti u snu, a mi ga nc možemo probuditi iz tog

sumu i trguuti ga iz pravc.

noćne more.”

S moraju _ umetnika koji će uraditi i taj posao. Moram reći |_ da me je to Jako izne__ nadilo, da SUP u gradu

_ događaja.

SVE ZBOG AVLIJE: Dvorište u kome se desilo ubistvo i smrtovnica Zorke Rović

naći neko

kao što je Novi Sad nema stručnjaka za fotorobot. A dat je taćan, detaljan opis, pa nije tačno onda da ne mogu da naprave tako nešto.”

ESOIIJE SOLIDARNOST OD er bea

aOVO toka novosadski zlatar: su uplašeni, ne znaju hoće li možda neko od njih brti sledeći... "Sada su svi zlatari u gradu u nekom stra-

ij hu. u dilemi su da li da robu nose sa sobom ili

da je ostavljaju u radnji... To je užas... veliki

|| pritisak... E, kada bi uh-

vatili ove koji su sada to

i nama uradili, odmah bi

svima bilo lakše, popustila bi ta tenzija..." Ruža Siket je, kako kaže, razočarana u ljude koji su pokušali da njihovu nesreću _ iskoriste: "Zamislite sada kakvi su ljudi. Sutradan posle pljačke kod mog sina u radnju došla jc žema i rekla da Je moj muž primio prsten bez reversa i sada ona traži da podignec taj prsten. NIoj sin Joj

na to kaže da dođe sutra u 9 sati i da će tada i otac biti tu. Ali ona nije imala obraza da dođe sutra, kada zna da tako mešto mije tačno. Verovatno su ljudi mislili da ako je nestalo zlato sada

može da se manipuliše

- "

tim.

Na kraju našeg razgovora Josip Siket dodaje: "Vidite ovo je prvi ovakav slučaj u Nevom Sadu, zato treba reagovati |i uhvatiti aktere pljačke, E jer će ovako nešto uzeti maha, gde će biti kraj tome... Ja imam poverenja ıi policijske organe, jer je slučaj takav da jednostavno ne može pro- | ći bez posledica po pljačkaše. Mislim da će u SUP-u gledati da se sve ovo rasve(li. Ja im takođe javljam poneke detalje koje saznajem, ali ja tu ništa ne mogu, ja sam

apsolutno nemoćan u svemu tome. Još nešto, ne verujem da će oni sada prodavati to zlato, a još manje u Novom Sadu. Dobro bi bilo da svi zlatari u zemlji budu obavešteni i da budu obazrivi kod kupovine takvih stvari, jer to su ipak gotovi proizvodi. Ja ću pokušati da ih upozorim preko Udruženja zlatara Vojvodine, a postoji takvo udruženje i na nivou Jugoslavije. Od kolega zlatara očekujem da će biti kolegijalni i svaku sumnjivu preprodaju ·prijaviti ."