Свет
|
#
& |K
Svet I9.8.1996.
ada nad običnuu gradaBIHOII milici+ ija Te · nira strogoću". to Je uobičajena pojava. Medutim. ukoliko milicioner dobije batine od svojih kolega. to |e vest. Slučaj Veljka Pejice (30) iz Mačvanske Mitrovice. službenika sremskomiti'rovačkog SUP-a. koji već tri sodine preživljava golgotu ni kriv. mi dužan, zaslužuje · pažnju. Sve Je počelo toplog septembraskog prepodneva 93. u bašti poslastičarnice "Sport" u Sremskoj Mitrovici gde se Veljko sa poznanikom Milanom Sevićem. uz kafu, dogovarao o nekun poslovima oko adaptacije opšunskog stana koji Je kao dobar policajac dobio od MUP-a. a zatim ı otkupio. "Bio sam već desetak dana na godišnjem odmoru". stisnutih usana priča Veljko. "Opustio sam se malo i nisam bio obrijamn. Nedaleko od mesta na kome smo sedeli, primetio sam da meni nepoziati supovci u civilu legitimišu lokalne dilerc i oduzimaju im devize. Kada su prišli našem stolu, zatražili su dokumente od Sevića Koji im je Dio sumnjiv, na šta sam sc Ja umešao objašnja-
vajući da moj poznanik ni--
Je nikakav preprodavac deviza, nego pošten porodični čovek. Na žalost, desilo se da kod sebe u tom trenutku nisam imao nikakve dokumente, pa smo zajedno otišli u sremskomitrovački SUP gde su moji pretpostavljeni potvrdili da sam zaista zaposlen kao čuvar reda. I svc bi se lepo završilo da komandant specijalne Jedinice u akciji valuta” beogradski inspektor Vlado Colić, iz samo njemu poznaftih razloga, ne uvažavajući to što smo kolege, nije pokušao da me ošamari. Nisam siguran da li mu je zasmetalo što sam sa njim razgoyYarao kao sa sebi rayvnim, ili ga je možda iritirala moja neobrijana brada, uglavnom razbesneo se, uveo me u skučanu prostoriju u kojoj se nalazi centar za veze, a zafim pozvao svoje ljude da me savladaJu. lako sam džudista, nisam imao mikakve šanse profiv njih četvorice. Colić me je krvnički premlafio, vezavši mi prethodno ruke lisicama. Udarci su bili "probrani i dozirani” nc po infenzitetu, nego po pronalaženju dclova tcla gde ne ostaju fragovi i kompromifujuće modrice. Tako isprebijanog ostavili su mc vezanog sledećih Šest sati da bi mi istog trena kada su mi rukc oslobođene lisica, uručili rešenje o suspcnziji. Saznao sam da je Colić kasmije napredovao u službi i da je trenu{no četvrfi čovek u MMijerarhiji republičkog
__Hod po mukama bivšej aun etar a oi OI _ Veljka Pejice [E-1:}
MUP-a, odmah izz. Sokolovića, Stojčića i Markovića. Postavljen je na mesto načelnika Uprave uniformisanih radnika za celu Srbiju. Siguran sam da nije Snosio nikakve posledice za ono što mi jc učmio, niti Će ubuduće, i da je sve Što se
dešava sa mnom poslednje”
tri godine u funkciji uklanjanja nepoželjnog svedoka u slučaju koji treba da se zataška."
OZ VOIJE
Dok su ga "gostujući pla-
_ vci" tukli. niko od Pejičinih
dugogodišnjih kolcea mije nı pokušao da ga zaštiti, nezainteresovano su posmatrali surovo batinanje. Možda razlog nemešanja leži u strahu od pretpostavljenih, koji su listom poverovali u verziju inspektora Colića da Je Pejica bio "drzak ı nekorektan”. lako je od posledica premlaćiyanja ležao nepokretan dva dana. lekarskim pregledom je utvrđeno da Je zadobio samo lakše telesne poyrede. što svedoči o "majstorskoj" policijskoj "obradi". Ubrzo Je pokrenut ı discip-
linski postupak: muedutim, zZbop medostatka dokaza
Veljko Pejica dobija čak dve oslobađajuće presude. "Moja suspemzija „je, protivno pravilima službe, trajala nc osam, ncgo osamnaest meseci. Kada sam dobio ı drugu osiobađujuću presudu, sasvim icpotrebno uručeno mi jc reŠcnje o obustayvljanju disciplinskog postupka, navodno, Zboe zastarevanja slu-
čaja. lIstraumuiran, nakom batina koje sam u prisustvu svojih kolega dobio, prestao sam da Kontaktiram sa njima, jer mi se sve smučilo. Pre nego što će mi biti uručen poziv da se vratim na posao, posetio me je načelnik sremskomitrovačkog SUP-a Krompić Pavle, interesujući se da li ću sc uopšte vrafiti na svoje radno mesto. Njemu, a i mnogima iz Službe odgovaralo bi da ja sam napustim ovaj posao, jer bi tako bilo sve jednostavnije. „Sredinom juna prošle godine zadužio sam uniformu i odmah uzeo bolovanje, pošto mi psihičko stanje još uvck nije dozvoljavalo susrete sa kolegama i nekorektnim starešinama.”
Kada "ljudi odozgo" odluče da nekog uklone iz svoJe blizine, sredstva se ne biraju. Za sve vreme trajanja Veljkove suspenzije komšija ı kolega Zoran Lozić Je, po ualopgu svojih starešina, provocirao porodicu Pejica. Za najmanji verbalni duel pozivao je policijsku patrolu koja Je u više navrata dolazila da itervemše. Sukob je kulminirao 29. juna prošle godine. samo pelnaestak dana nakom isteka Veljkove suspeltizije, lučom između Pejice ı Lozića, u koju su sc umežšale ı ujiove supruge.
"Zamolio sam komšiju da uklomi staklo sa hrpe šljunka koje Je predstavljalo opasnost za moga devetogodišnjeg, sina Nebojšu, a bogami i za gumc od aufomobila. Međufimi, Lozić je bio arogantan, očigledno je imao podršku i nalog nadredenih da me izaziva. Svađa sc izrodila u fizički obračun, Lozićeva supruga
Spomenka sc umešala dodavši Zoranu pištolj i dok smo se ofimali oko oružja, dobio sam udarac revolverskom drškom u predelu slepoočnice. Videvši da sam obliven krvlju, moja supruga Biljana je uletela u kuću po moj prvivatni revolver za koji imam urednu dozvolu i ispalila četiri hica u vazduh. Lozići su se po-
vukli u kuću, a mene Je Biljana odvezla u bolnicu da mi ukažu pomoć."
OOU
COAT
U međuvremenu pristiže patrola milicije na lice mesta ı umesto da ga propisno obezbedi do dolaska uviđajne ekipe, pridošli milicioneri, zajedno sa Lozićem, pretresaju otključanu Pejičinu kuću, u potrazi za "skrivenimi Oružjeni". Na osnovu 1Zjave Zorana Lozića, a bez saslušavanja druge strane, doneto je ponovno rešenje O Veljkovoj suspenziji ız službe ı podignut je zahtev za pokretanje disciplinskog: postupka. Biljana je zbog pucauja u vazduh u pritvoru odležala dvanaest daua, da bi je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici proglasio prvoopluženoini u sporu koji još uvek traje. Indikativno je. da i pored identičnih kvalifikacija krivičnog dela (ugrožavanje sigurnosti ı nanošenje lakih telesuihi povreda) koje su počimili Pejica ı Lozić, ovaj potonji nije kažnjen udaljavanjem sa posla. 1 dalje ncometano radi ma telefonskoj cemtrali u srcmskomitrovačkom SUP-u, jer mu posao sa gradanstvomi "ne odgovara”. Inače, ubrzo
nakon sukoba. Lozići su prodali kuću ı uselili se u novi stan, koji je usledio kao nagrada za zasluge u "službi narodu".
Prema rečima Veljkovog advokata Dragoja Grujičića, rešenje O suspenziji HnjegOvom klijentu Je uručeno bez obrazloženja. Istina, ovlašćeno lice za donošenje ovakvih rešenja ima diskreciono pravo da ga ne obrazloži, međutim, mora da naznači Zašto to nije učinjeno, ŠtO je u ovom slučaju preskočio. Disciplinski sud Mimistarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u Beogradu na glaynom pretresu održanom 15. aprila ove godine (drugi dan pravoslavnog Uskrsa), u odsustvu optuženog radnika, donosi presudu o prestanku radnog odnosa Pejici Veljku. Jer Je, kako je navedeno u obrazloženju, "učimo težu povredu radnih obaveza ı dužnosti (ponašanje koje šteti ugledu službi ili narušava međuljudske odnose u MUP-u) Zakona o unutrašnjim poslovima RS". Advokat Grujičić je uložio žalbu na presudu ı nOVO TOčište se očekuje početkom septembra.
Iz brpe pravnih spisa koji leže na stolu pred nama Veljko izdvaja dve presude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici "u ime naroda", koje se odnose na usvajanje tužbenog zahteva Veljka PeJjice (u ovom slučaju se pojavljuje kao tužilac) protv tužene Republike Srbije, odnosno iijenop MUP-a. U presudama se obavezuje republički MUP da tužiocu isplati
iznos od 1.824 dinara na ime
kamata na obustavljene mesečne iznose ličnog dohotka Za vreme trajanja prve SUspenzije. "Sve dok je trajalo osamnaestomesečno udaljenje -sa posla, primio sam polovičan lični dohodak, bez prava na topli obrok i regres. Putem suda sam ostvario svoje pravo na nadoknadu od republičkog MUPa, Jer sam oslobođen optužbi zbog kojih sam suspendovan. Moje bivše kolege frenufno primaju mesečnu platu u visini od oko hiljadudvesta dinara, plus topli obrok, plus regres, plus "onorar'. Pod honorarom podrazumevam uzimanje novca od građana bez priznanice, Što se – Javna tajna –— radi na pojedinim punktovima i takozvanim 'privafnim” raskrsnicama, jer motorizovani građani radije daju 'Dakšiš* od dvadesetak dinara, nego da im se piše prijava. U nečasne rabote svojih nekadašnjih drugoya sa posla lično sam se uverio od kako sam postao 'običan” građanin. Od trenutka kada sam prvi put izneo u javnost neke nepravilnosti u radu naše službe, postao sam 'persoma nom grata” u sremskomitrovačkom SUP-u."
Inače, mako Je Veljko svestan toga da Je Jako teško igrati igru "sam protiy svih", rešen Je da istraje. Uostalom, njegova | petnaestopgodišnja karijera "policajca sa ulice" bez mrlje ı podrške građana Sremske Mitrovice koji nikada misu imali primedbu na
“ njegov rad. možda će nešto
značiti nekoj nepristrasnoj disciplinskoj komisiji. Do tada – sačekajmo. +