Сербска пчела

ј,а промЉну све вмшше и вмшгае преписугој,исе или преводеКисе Церковп&1 Кнвига. Тако родлииими Курјлловљ светогг. писма превод!. лорао е већћ у X. в$ку ма. Наиманм промЈну, у XI и XII омг. мало ве ^у, и тако дал^ћ све ДО оногб времена, док!» у доцншМг, вЗзЈсовима новји преводителви , преписателћи и сравнителБИ св. гшсма рјзчи многе Курјллоб огђ в^ка као себи не вразумителне ст> новвдзиа у оновременномЋ употреблешго налазећиласене зам&ну, и КурхлловБ преводЂ сђ тим!» све тамнш небуде и тако исто и КурЈллововременно нарј;ч1б СербсКогожно у данашнБим4» ЦерковнвшЂ кнвигама у полу скоро прбм^н4но, не сђ кореномтз р1зч1и, но сђ од^Љомђ бвошмЂ преображенЂ не постане. Слав. Хр. Будући да су се у XV вЈКу ћо^еле ве ^Б Кодв к >жнБ1 Сербославена Церковие кнБиге иечатати, кое се И данасЂ по многима Церквама подђ именеМЂ Сербулн налазс: то не може ли се изђ нби поне каково заКлгоченје на Курилововременнми говорнБш и КнБижевнвти езмкЂ СербскогожнБ1и учиНити? Церн. Хр. Истина да се чини, као да бм се изђ Сербула н^зкиМђ неутрвеннммЂ стазицама идући, кђ Кур1ллововременномЂ езћ1ку нашемЂ приспЂти могло: ничимђ манЉ, будући да су сви церковнокн&ижевни рукописи отђ времена Курилова до Церноввичева, Вуковичева и Загуровичева за петЂ стол4т1н преко сваконки руку, случаева и обБ1чан прелазили, и као „ какви - такви " у мжносерб4. * СКИМЂ