Сербско-русскій словарЬ

93 Дѳт Дијел 94 Дѳтиа, см. дјетиа. Детиња бољест, см. дјетиаа белеет. Детиаење, см. дјетињеае. Детињи, см. дјетиаи. Детињити, а им, си. дјетињити. Детињеки, см. дјетиаеки. Детињетво, ср. см., дјетжњство. Детити ее, тиы се, см. днјетити ее. Детић, м. см. дјетшћ.. Дефдија, ж. красота. Деца, см. дјеца. Децоводац, вода, 'Ј Децоводитељ, ) м. педагогъ. Децовођа, ј Дечак, чака, м. мальчикъ. Дечарија, ж. (собпр.), дѣти. Дечин, см. дјечин. Дечина, ж. см. дечурлија. Дечида, ум. отъ деда. Дечко, м. см. дечак. Дечурлија, ж. ув. отъ деда; толпа дѣтей. Деша, см. дјешо. Дешли, ж. ын. дёсны. Ди, см. гди. Диба, ж. см. дива. Дибати ее, баш се, качаться, шататься, передвигаться. Див, ы, гигантъ, исполинъ. Дива, ж. см. дјева. Диван, вна, вно, дивный. Диван, * м. диванъ, сенатъ, совѣтъ; разговоръ. Диванана, * ж. балконъ. Диванија, * ж. полупомѣшанный, Диванити, ним, разговаривать; говорить. Диван-кабаница, ж. плащъ. Диван>ен>е, разговариваніе, говореніе. Диватка, ж. дивная вещь, зрѣлище. Дивенида, ж. см. дјевенида. Дивер, см. дјевер. Диверак, см. девер. Дивер-баша, см. дјевер-баша. Диверивање, см. дјеверивање. Диверивати, верујем, см. дјеверивати. Диверити, рим, см. дјеверити. Диверичић, м. см. дјеверичшћ.. Диверична, ж. см. дјеверична. Диверов, а, о, см. дјеверов. Диверсии, а, о, см. дјевереки. Диверетво, ср. см. дјеверетво. Дивѳруша, ж. см. дјеверуша. Диверушин, а, о, см. дјеверушин. Дивижљида мала, родъ травы. Дивизма, ж. названіе растенія. Дивина, ж. дикость. Дивит, * м. чернильница со всѣми принадлежностями. Дивити се, виш ее, удивляться. Дивица, ж. см. дјевица. Дивка, ж. огнестрѣльное оружіе. Дивлија, ж. длинное узкое ружье. Дивљак, љаха, м. дикій человѣкъ; дикій кабанъ. Дивљака, ж. полевой, дикій (о плодахъ). Дивља кафа, ж. волчій бобъ. Дивљакиња, ж. см. дивљака. Дивљан, м. человѣкъ одноглазый (въ сказкахъ). Дивљање, пребываніе въ дикости. Дивља пѳруника, ж. водяная лилія. Дивљати, љам, быть дикимъ. Дивља тшсва, ж. ядовитая рѣпа. Дивљач, ж. дикость; мясо дикаго звѣря. Дивљачан, чна, чно, дикій, невоздѣланный (о землѣ). Дивљаче, чета, ср. дикій, грубый человѣкъ. Дивљачеае, см. дивљаае. Дивљачина, ж. ув. отъ дивљач. Дивљачити се, чим ее, см. дивљати. Дивљачноет, ж. дикость, грубость. Дивља шафрааика, названіе растенія. Дивљење, удивленіе. Дивљетина, ж. звѣриная шкура. Дивљи, ља, ље, дикін. Дивљи каранфил, ы. гвоздика. Дивљина, ж. см. дивина. Дивљи еомић, м. маленькая лягушка. Дивноет, ж. диво, чудо. Дивоваае, см. дјевовање. Дивовати, вујем, см. дјевовати. Дивојачки, см. дјевојачки. Дивојашество, ср. см. дјевојашество. Дивојка, ж. см. дјевојка. Дивојче, чета, ср. см. дјевојче. Дивојчеае, см. дјевојчење. Дивојчин, а, о, см. дјевојчин. Дивојчина, ж. ув. отъ дивојка. Дивојчити, чим, см. дјевојчити. Дивојчица, ж. ум. отъ дивојка. Дивојчура, ж. ув. отъ дивојка. Дивојчурина, ж. см. дивојчина. Диво коза, ж. дикая коза. Дивона, ж. таможня. Дивор, м. (вм. диван) разговоръ, собраніе. Дивота, ж. чудная красота. Дивеки, а, о, гигантскій. Дивчик, * м. см. дилчик. Дигнути, гнем, см. дићи. Дид, см. дјед. Дидетина, м. ув. отъ дид. Дидов, см. дједов. Дидовина, ж. см. дједовина. Дижа, \ Дижва, / ж‘ 00°УАЋ; ванна‘ Дижда, ж. подойникъ. Диждевица, ж. см. даждевица. Дизало, ср. ливеръ, насосъ. Дизавье, подниманье. Дизати, жѳм, поднимать. Дизати ее, жем ее, вставать, подниматься. Дизга, * ж. край, конецъ. Дизген, * м. узда. Дизгин, * м. см. дизген. Дизгуст, м. скука, досада. Диздар, м. привратникъ. Диздарац, рца, м. ум. отъ диздар. Диздарев, см. диздаров. Диздарѳвица, ж- см. диздаровица. Диздаров, а, о, привратниковъ. Диздаровица, ж. привратница, жена привратника. Диздареіси, а, о, привратницкій. Дизија, ж. нитка, связка (напр. бисера). Дизлуке, * дизлука, ж. мн. 1 чулки (безъ носДизлуци, * ка, м. мн. ( ковъ). Дијаае, см. дихаае. Дијати, дишем, см. дихати. Дијевање, дѣло; положеніе. Дијевати, вам, дѣлать; полагать. Дијевојка, вм. дјевојка. Дијел, м, часть; гора,