Сербско-русскій словарЬ

96 95 Дије Дјев Дијелити, лим, дѣлить, щедро раздавать милостыню. Дијелити ее, лим ее, дѣлиться. Дијељеае, дѣленіе, щедрое раздаваніе милостыни. Дијете, јетета, ср. дитя. Дијетити ее, тим ее, дѣлать, поступать по дѣтски. Дика, ж. гордость; слава. Дикаае, см. дичѳае. Дикати ее, кам ее, см. дичити се. Дикица, ум. отъ дика. Дикица, ж. рѣпейникъ. Дикла, ж. дѣвушка. Дил, см. дијел. Дилација, см. дјелаџија. Дилбагија,* ж. серебряный ящичекъ, серебряная коробочка. Дилбер, * м. красивый человѣкъ. Дилберче, чета, ср. ум. отъ дилбер. Дилберчиѣ., м. ум. отъ дилбер. Дилкушица, ж. см. делкушица. Дило, см. дјело. Дилчик, * м. шестъ, жердь. Диљак, љка, м. дѣлитель (ариѳм.) Дшьаиѳ, см. дјељање. Диљати, љам, см. дјелати. Диљача, ж. см. дјељача. Диље, см. дал>е. Диљити, им, удлішнять. Диљка, ж. длинное ружье; пушка. Диљкан>е, ум. отъ диљање, Диљкати, ум. отъ диљати. Дим, м. дымъ. Димав, а, о, см. димљив. Димарина, ж. см. димница. Димање, см. духање. Димает, а, о, см. димљив. Димати, см. духати. Димије, * ж. мн. шаровары полотняные или шелковые. Димирди,* прпл. нескл. желѣзный. Димиекија, см. димипгћија. Димит, м. бумазея. Димити, им, дымить. Димишкија, ж. дамасская сабля. Димипгћија, см. димишкија. Димлијаш, м. одѣтый въ шаровары. Димлије, см. димије. Димљак, см. димњак. Димљење, дымъ, дымленіе. Димл>ив, а, о, дымный. Димник, м. см. димњак. Димница, ж. налогъ съ дыма, подымное. Диміьак, м. дымная труба. Димњача, ж. дымянка, чистякъ (трава). Дин,* м. вѣра. Динар, м. названіе мелкой монеты; деньги. Динариѣ, м. ум. отъ динар. Диеигла, ж. родъ морской рыбы, Динути, нем, см. дихнути. Динути, нем, см. диети. Дика (р. м. диња), ж. дыня. Дшьица, ум. отъ дика. Диаиште, ср. мѣсто, засѣянное дынями. Дин>ка, ж. сортъ краснаго винограда. ЖЙГ'}«--™Диоба, ж. дѣленіе. Дионик, м. соучастникъ. Дионитељност, ж. \ Дионитељство, ср. / Р Ра е' Дионица, ж. часть. Диоништво, ср. соучастничество. Диплаш, м. музыкантъ на мѣловомъ инструментѣ. Дипле, пала, ж. мн. родъ мѣховаго музыкальнаго инструмента. Диплити, лим, играть на дипляхъ. Дипљеие, играніе на дипляхъ. Дира, ж. дыра. Дира, ж. переходъ войска. Дираље, осязаніе, прикосновеніе. Дирати, рам, осязать. Дирек,* м. родъ балки; перекладина. Дирекач,* м. испанскій талеръ. Дирекдија, * ж. испанскій талеръ. Диречиѣ, ум. отъ дирек. Диринџење, бездѣйствіе, лѣность. Диринцити, им, бездѣйствовать, лѣниться. Диркадо, м. задира, задорный человѣкъ. Диркаае, см. дираае. Диркати, кам, ум. отъ дирати. Диеање, дыханіе. Диеати, шем, дышать. Диети, дидем, см. дјеети. Дитло, см. дјетао. Дителина, см. дјетелина. Дитенце, ум. отъ дяте. Дитетина, ув. отъ дите. Дитепще, см. дитенце. Дитинци, м. ын. см. дјетинци. Дитињ, см. дјетжњ, Дитиаа болеет, см. дјетиња болеет. Дитиаење, см. дјетивење. Дитиаи, н>а, ње, см. дјетињи. Дитнњити, вим, дјетиаити. Дитињски, а, о, см. дјетињеки. Дитшьетво, ср. см. дјетињство. Дитиѣ, м. см. дјетић.. Дитлић, см. дјетлић. Дићи, гнем, поднять. Дићи ее, гнем се, встать, подняться, Дих, м. 1 Дихај, м. \ дыханіе, вздохъ. Дихаіьѳ, Ј Дихавица, ж. зѣвота; вена пульса. Дихавичати, чем, страдать одышкой. Дихати, шем, дыхать. Дихнути, хнем, дохнуть. Дихтати, шћем, см. дихати. Дица, см. дјеца. Дичан, чна, чно, славный, прекрасный. Дичен>е, гордость, слава. Дичин, см. дјечин. Дичина, ж. ув. отъ дица. Дичити, чим, дѣлать гордымъ, дѣлать честь, Дичити ее, чим се, гордиться, славиться. Дичица, ум. отъ дица. Дично, нар. похвально, славно. Дичноет, ж. приличность; прелесть. Дпчурлија, см. дичина. Дишѳр, * вонъ 1 Дишерисати, шем, выгонять вонъ. Дишити, шим, пахнуть, производить запахъ. Дјак, м. школьникъ, ученикъ. Дјаче, чета, ср. см. дјак. Дјачки, а, о, ученическій. Дјаволисати, шем, браниться дьяволомъ. Дјева, ж. см. дјевојка.