Сербско-русскій словарЬ

97 Доб 98 Дјев Дјевер, м. деверь; дружко, шаферъ со стороны невѣсты; секундантъ. Дјеверак, рка, м. см. дјевер. Дјевер-баша, м. главный дрз'жко. Дјеверивање, обязанность дружка. Дјеверивати, рујеш, быть дружкомъ. Дјеверити, рим, проепть въ дружка. Дјеверичић., м. деверевъ сынъ. Дјеверична, ж. деверева дочь. Дјеверов, а, о, деверевъ, шаферовъ, секундантовъ. Дјеверски, а, о, деверскій, шаферовъ, секундантскій. Дјеверство, ср. шаФерство. Дјеверуша, ж. жена дружка. Дјеверушин, а, о, принадлежащій женѣ дружка (шафера). Дјевица, см. дјевојка. Дјевичан, чна, чно, дѣвичій. Дјевичанство, ср. дѣвичество; дѣвство. Дјевња, ж. дѣвица. Дјевовање, дѣвичество. Дјевовати, вујем, быть дѣвицею. Дјевој, м. имѣющій наложницу, любовницу. Дјевојачки, а, о, дѣвическій. Дјевојаштво, ср. дѣвичество. Дјевојка, ж. дѣвица, дѣвочка; служанка. Дјевојчар, м. щеголь. Дјевојче, чета, ср. маленькая дѣвочка. Дјевојчење, подражаніе дѣвушкѣ. Дјевојчин, а, о, дѣвушкинъ. Дјевојчина, ж. ув. отъ дјевојка. Дјевојчити, чим, привѣтствовать кого какъ дѣвушку. Дјевојчица, ж. ум. отъ дјевојка. Дјевојчура, ж. ув. отъ дјевојка. Дјевојчурина, ж. ув. отъ дјевојчура. Дјевура, ж. зрѣ.дая дѣва. Дјед, м. дѣдъ. Дједина,, ж. наслѣдство. Дједннац, нца, Дјединик, Дјединић, ДједиБ, Дјединетво, ср. наслѣдство. Дједјеран, рна, рно, сильный, могучій. Дједетина, м. ув, отъ дјед. Дједов, а, о, дѣдовъ. Дједови, м. мн. дѣды. Дједовина, ж. дѣдовское наслѣдство. Дјеко, м. см. дјед. Дјелак, љка, м. часть, частица. Дјелаџнја, м. дѣлатель. Дјелачити, чим, дѣлить. Дјело, ср. дѣло. Дјелотина, ж. отрубокъ дерева. Дјељање, изрѣзываніе въ мелкіе куски. Дјељаонида, ж. лавка, столъ для работы. Дјељати, љам, изрѣзывать въ мелкіе куски. Дјељача, ж. см. дјељаоница. Дјељивост, ж. дѣлимость. Дјељкање, ум. отъ дјељање. Дјел>кати, ум. отъ дјељати. Дјељукати, кам, дѣлать мелкую работу. Дјенути, нем, см. дјеети. Дјести, дједем, класть въ стогъ (напр. сѣно); полагать, дѣлать. Дјетао, тла, м. дятелъ. Дјетелина, ж. трилистникъ. Дјетенце, см. дјетешде. Дјететина, ув. отъ дијете. Дјетехце, см. дјетешце. Дјетешце, дета, ср. ум. отъ дијете. Дјетинци, дјетинаца, м. мн. 3-е воскресенье передъ Рождествомъ Христовымъ. Дјетиљ, а, ѳ, беременный. Дјетина болеет, дѣтская болѣзнь. Дјетинад, ж. собнр. множество, толпа дѣтей. Дјетиње, ср. родимецъ, родимчикъ (болѣзнь). Дјетиаење, дѣтство. Дјетињи, аа, ае, дѣтскій. Дјетиаити, аим, ребячиться. Дјетиаски, а, о, см. дјетињи. Дјетнњство, ср. дѣтство. Дјетић, м. женатый человѣкъ, мужъ; герой; юноша, дитя; слуга. ДјетљиБ, м. молодой дятелъ. Дјетман, м. юноша. Дјетоликаст, а, о, дѣтообразный, моложавый. Дјеца, ж. дѣти, мальчики. Дјечин, а, о, дѣтскій. Дјечииа, ж. дѣтнна. Дјечица, ум. отъ дјеца. Дјечурлија, ж. см. дјечина. Дјешо, м. деверь. Длака, ж. волосъ; конскій и коровій волосъ; шерсть. Длакав, а, о, волосистый, мохнатый; рыба длакава — костлявая рыба. Длакавити, вим, отпускать длинные волосы. Длакавити се, быть съ длинными волосами. Длакавица, ж. костлявая рыба. Длакашљење, грязнеше, пачканіе волосами. Длан, м. ладонь. ДланиЬ, ум. отъ длан. Дланце, ср. родъ растенія. Длачица, ж. ум. отъ длака. Длето, ср. см. длијето. Длеце, ум. отъ длето. Длијето, ср. долото, рѣзецъ. Длвјеце, ср. ум. отъ длијето. Длито, см. длијето. Длице, ум. отъ длито. Дшети, дмем, дуть. Дмути се, дмем се, надмеваться. Дне, см. дан. Дневан, вна, вно, дневной. Дневи, нар. днемъ. Днина, ж. мѣра земли, что можно вспахать за день (десятина). Дно, ср. почва, основаніе. До, дола, м. долина. До, пред, до, подлѣ, кромѣ; до душе — всеконечяо; до Бога — клянусь Богомъ. Доакати, кам, портить. Доб, би, ж. возрастъ. Доба, ж. эпоха. Доба, ср. нескл. время. Добава, ж. доставка, снабженіе. Добавити, вим, доставлять. Добавити се, вим се, чего нибудь желать. Добављање, доставленіе. Добављати, љам, доставлять. Добављати се, љам се, достигать чего нибудь. Добаврљати, љам, медленно приходить. Добан, бна, бно, своевременный. Добар, бра, бро, добрый. Добатати, там, съ трудомъ приходить. Добахтати, хѣѳм, достигнуть (рысью, бѣгомъ). Добациваве, бросаніе, попаданіе. 4 м. наслѣдникъ.