Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

12

шта много раде и како мисле. Ради увере о своме што вам говорим, испричау вам нешто, што ме је страшно зачудило и изненацило пре извесног времена, кад сам био у Београду. (Сељаци сви зинули, па га нетремице гледају и слушају, и ако их има више од стотине, била је таква тишина, да се ни један дах душе није чуо, и да прелети најтише мушица морао би се њен лет приметити, јер кад Милорад заста са говором, немаде жагора ни ко ментара, него наста гробна тишина, али Милорад убрзо настави говор и прекиде ту тробну тишину, Е | Дакле, као што вам реко, кад сам фио пре извесног времена у Београду, био саз у једном, како тамо кажу, отменом друштву, али и више интимном, где је било и мизистара и посланика и ту ће ме један посланик) запитати: „Је ли, Бога ти вријатељу, има лу код вас тамо каквог „шапа“» Мене то изненади и псмислим на шап — болест код говеји, па му са свим изненађено одговорих: „Далеко га било, а код нас, хвала Богу нема гаји стока није сва здрава“. Нашта он поче глафо да се смеје, па довикну оним другима: „Дајвидите, да видите овог наивчину, ја га питум, има ли каког „шапа“ код њега, а он ми трича о говедима, како су му здрава у селу“. Жени ово ни мало не би по вољи и пошто седни онако сви безочно почеше да смеју, меји се још више у=бурка по души И у један ах хћах да устанем и одмах да идем из тотдруштва, али после помислих да то нема смла него се реших,

/ /

6 1

опшина љањиа