Сељак мали краљ : из живота сеоског сирочета

13

да останем у друштву до краја и да га подпуно упознам, а у једно, колико могу и намагарчим, као и оно мени што се бесправно учинило; с тога са свим озбиљно кажем; „Молим вас, ја сам до сад знао да та опака: болест наилази само на говеда, а нисам знао да хоће да пређе и на министре и посланике“. Истина на ове моје речи сви они направише доста кисело лице, али и сами приметише, да је та моја изјава дошла њиховом непажњом према мени; те оћуташе и прогуташе. После овог незгодног догађаја, друштво се прилично уозбиљи и поста неповерљиво. али доцније кад се испи по нека више, онда се поврати веселост и наста интимно ћеретање, па се отвори и серија „шапа“, али не говеђег, него министарског и посланичког и онда се поче да прича, како је тај и тај министар шапирао толико и толико милиона на рачун државе и народа, тај толико, толико, па посланик тај и тај толико стотина хиљада а тај толико и толико, на неки ушли и у миЛлионе, као и по неки министри, а ја само ћутим и слушам, па ћу помислити: Еј висока правдо, где. ли си, да чујеш и видиш, како се министри и народни посланици „шапирају“, ти би им заиста одсекла шапе. Сад да одеми ја, нешто, у посланике, па да се ошапам, е то ми баш није потреба, а у шапљивом друштву, тешко је здрав остати.

Доста о неким министрима, посланицима И њиховом „шапу“ него да говоримо о нама и да вам кажем, шта мисле и паметни људи О нама сељацима. Тако на пр. кад сам ја слу-