Сељанка
8
се слатко и једе и спава. Рад је оно што човека држи. Док сам живела у беспослици, мени се ништа није милило. Само сам чамила. А сад се радујем животу. Све ме весели. С вечера радујем се ноћи, да се одморим. Зором радујем се дану, да се сита нарадим. Живот је у раду. Три дана су остали Радоје и Станија у гостима. Хтели су раније ићи, али их Милена није пуштала. Свуда их је провела, све им је показала. И они су се дивили ономе лепоме реду, који су свуда видели. Напослетку пођоше. Сва одрасла чељад изишла, да испрате Радоја и Станију. Њима тешко што се растају од свога де тета. Али им се опет разгаљује у срцу, кад погледају Радојку онакву здраву и веселу. Већ се праштају. Радоје се поздравља са Миленом: |
— Хвала ти, пријо, на дочеку и љубави. Много ти хвала, Али ти највише хвала, што ми ово уради с дететом. Ја сам је родио и очувао. Али је нисам умео одгајити како ваља. Хтео сам да ми је задовољна и срећна, али нисам знао у чему је права срећа. : И станија се са свима лепо поздравила, нарочито са Радојком, Миленом и Радојкиним Миланом. Али сад више није молила ни Милену ни Милана да јој Радојку приштеде од рада, да јој се деше не мучи. Јер је и сама видела, да рад није · мука, него да се само у корисноме раду и може наћи право
задовољство и истинска срећа. Ј. Веселиновић
На Далматинском Косову Њ.Св. Патријарх ___је одржао помен палим јунацима
Помену је присуствовало неколико хиљада душа
: Данас је на Косову Пољу, код Книна, у Далмацији, пред скоро 10.000 људи одржан свечан помен јунацима изгинулим за отаџбину. На помен је стигао јутрос из Шибеника и Њ. (св: Патријарх Варнава и епископ охридско-битољскиг.др. Николај, херцеговачко-захумски г. др. Тихон, далматински г. др. Ири- · неј, карловачки г. др. Максимилијан и сремски г. Сава као и велики број свештеника. Осим тога свечаном помену присуствовао је помоћник бана Приморске бановине г. др. Здравковић, командант места из Книна генерал г. Терзић са официрским кором, затим народни посланик г. др. Нико Новаковић, сенатор г. др. Десница, као и многобројни претставници културних установа из целе северне Далмације. Оволика маса света на Далматинском Косову се не памти од 1914 године када је овде одржан помен видовданским херојима непосредно пред светски рат. Ову велику свечаност је организовала привредно културна матица за северну Дал_