Сион

7

Палеонтологија такође не налази у човеку никаквог нарочитог питања, ни тешког ни лаког. Људски остатци могу се одредити са свим тачно и без икакве тешкоће. Старина слоја, у ком су они нађени или могу бити нађени, одређује се онако исто као и сваког другОг слоја. Узмимо најзад зоологију. Место човека у зоолошкој системи никад није састављало каквог тамног и тешког питања. Човек у реду животиња заузима ирво место , за њим долазе мајмуни итд. Само какве незоолошке комбинације могле су побркати тако јасне и чисте зоолошке појмове. Таким начином ми видимо, да ниједна од тих специјалних природних наука не садржи у себи таког питања, које је налик на ово, којим се ми сада занимамо; ово питање не може биги изражено терминима тих наука, нити решено њиховима методама. Све то постаће нам још јасније , кад ми покушамо да Формулигаемо само питање. Обично њему дају таку Формулу, коју смо-ми у почетку ставили, то јест, чиме се разликује уовек од животиња? Очигледно, то је једна сасма општа и одлучна Форма питања, која допушта у одговору све могуће разлике, какве само постоје. А на то ми можемо одма учинити ове две примедбе. П рво, могу ли те природне науке, које смо споменули, показати све могуће разлике између човека иживотиња? Наравно, да то не можемо поуздано потврдити; нимало није сигурно, да оне могу потпуно исцрпити све разлике. Друго, и ако бн се могло одговорити на то питање, тај одговор не би нас могао задовољити. Шта вреди, на пример, овакав одговор, који налазимо код Хекслија: „користујћи се овом приликом, ја позитивно уверавам, да је разлика између човека и Гориле велика и значајна, да свака поједина кост Гориле носи на себи таке знаке, по којима се лако може разликовати од таких костију код човека." Ми сад питамо: шта вреди то његово позитивно уверавање? Ми знамо врло