Сион

19

суштастве.не разлике? А на то питање не може одговоритн ни једна од природних наука. И доиста, шта је суштаствено у опште, а шта није суштаствено? У чеиу се састоји већа и мања суштаственост? То су така питања, којима се не занима ни једна специјална наука; свака има свој круг и не излази из њега. Физика одређује Филичне разлике међу стварима, кемија кемијске, а зоологија зоолошке; но ниједна наука не одређује суштаствене разлике у опште. Што је за једну науку важно, то може и небити важно за другу науку. Зоологија налази разлику између какве две кости и сматра ту разлику за веома важну н значајну; а Физика и кемија и не обраћају пажњу на ту разлику; за њих она не вреди ништа. До душе, ни једна ни друга наука и не присваја себи то питање толико, колико зоологија. Физика и кемија тако рећи и не примећавају човека; он стоји код њих у групи са свима осталим предметима, и на питање: како место заузима човек у ирироди? оне би одговориле: њему и није одређено какво нарочито место. Но зоологија гледа на то другчије. Она мисли, да је њен задатак да одређује суштину ствари, и да место у зоолошкој системи означава место у арироди; да зоолошва сличност и различности јесте суштаствена сличност и различност. Ево шта о томе каже исти Хекслије. Говорећи о сличности између човека. и мајмуна, он примећава. „Премда се та сличност и различност не може тачно измерити, али се важност њихова даје лако одредити; масштаб за одену те важности стављен је и дат нама у оној системи класиФикације, која је данас усвојена свима зоолозима". За тим он уверава да су до те системе дошли природничари „брижљивим изучавањем животиња" и да су зоолози „логички принуђени" држати се те системе и шта више, кад би сгановник какве друге планете, на пример Сатурна, стао изучавати нашу зоологију, то би и он морао усвојити ту систему и по њој морао би решавати то питање о човеку онако, као што га решава Хекслије.