Сион

20

Но о каквој важности ту говори Хексдије ? Зоолошку важност, важност за саму систему, наравно лако је одредити; но то неће бити важност или суштаственост у онште. За одредбу зоолошког значаја ми имамо верну меру у самој зоолошкој системи; но зар се том мером могу измерити места у ариродиЧ Зар је то каква абсолутна мера? На против, ми још морамо иснитати и оценити саму ту меру, — ми још морамо питати: какву суштаствену важност имају те саме одредбе, које су учињене по тој мери, по том масштабу ? Ту је очигледно смешан задатак почасне науке са задатком науке у опште. „Зоологија решила", „Физиологија пронашла", те речи, кад се још подкрепе са примедбом, да је изучавање било брижљиво и да је то већ свима признато, онда се обично узима, да је тако решила човечанска мисао и човечанска наука у најширем смислу те речи, и да следствено тако решење вреди и за становнике других плаеета. А међу тим често се догађа да почасна наука није ништа решила, него само смешала своје специјално питање са најширим и најдубљим питањима људске мисли. У осталом треба признати да зоологија има неког повода за таке велике претензије. Међу природним наукама постоји нека поступност у важности њихових одредаба. Тако па пример, може се уопште казати да су кемијске разлике међу стварима важније него Физичке, а зоолошке још су важније него и кемијске. Горила, најближи човеку мајмун, двапут је тежи од човека, но та Физичка разлика нема готово никакве важности. Много је важније то , што кемијски састав и једног и другог не разликује се много, а још је важније то зоолошко сродство, које налазимо међу њима. Но по чему ту једна наука има преимућства пред другом ? У каквом смислу треба разумети то преимућство ? Чиме га треба измерити? Све су то још така питања, која нису готово нимало објашњена. И ми смо тиме хтели само да кажемо то, да зоологија има неко право да стави своје одредбе