Сион

21

више других природних наука. Но односно питања, које нас занима, то још ништа не доказује. Сама зоологија и не куша да доказује то, да су њене одредбе коначне одредбе ствари у природи. И њена решења поддеже апелацији. Познато је, на пример, да зоологија дели људе на племена или расе. Та је деоба врло важна и правилна, о томе нема сумње. Но при свем том, кад ми хоћемо да одредимо најважније разлике међу људма, кад ши хоћемо да оденимо то , што се зове достојанство човека, онда не узимамо за основу деобе лубању, кожу или косу, него са свим друге знаке. Ми онда разликујемо људе по уму, срцу и карактеру и нимало се не колебамо да предпоставимо добра човека бакарне боје, рђавом човеку беле боје, да више ценимо ваљаног човека монголске расе, него неваљаног човека кавкаске расе. По томе лако може бити да ће која друга наука, на пример, психологија, одредити још важније и суштаственије црте, него и зоологија и по томе да ће тек она потпуно довршити дело, које је одпочела зоологија, но које још није довршила, нити га сама довршити може. Најзад било то како му драго, за нас је јасно ово: Треба на&и основу, ио којој би могли судити шта је суштаствено, а шта није, и чиме се разликује веКа суштаственост од мање? За тим треба наКи какве су суштаственије разлике између човека и животиња? Кад се то питање стави у такој Формули, онда оно постаје једно од најтежих питања, за решење кога потребна је сва снага човечијег ума. Наћи меру, по којој се може у опште мерити цена створа, значи дубоко разумети природу створа. Обићи се без тога није могућно; јер морамо признати једно од овога двога: или ми не дајемо никаква значаја разлици ствари, — и тада ми немамо ни потребе да то изучавамо; или ми приписујемо тој разлици ствари велику важиост, — и тада ми морамо изучавати ту разлику строго, јасно, и дубоко. На овај мах ми смо се старали да само правилно ставимо то питање, а не и да га решимо. Може бити