Сион

69

а с њима и православље и народност нашу српску као: Високе Дечане, св. Арсенију (патријаршију), св. Спаса, Девич, св. Петра Коришког, Грачаницу, св. Јована Дибарског, св. Атанасија Лешачког, св. Троицу, св. Марка, св. Климента и Наума, св. Владимира, св. Јована Слепчевог, св. Николу Слепчевог, Зрзу, св. Богородицу, Трескавац, св. Аранђела Прилипског, св. Николу Топличког, Кичевску Чисту — Пречисту, Пореч, Ветрско, св. Димитрију, св. Никиту, св. Аранђела, св. Илију, св. Пантелију, Матејчу, св. Прохора, св. Аћима, св. Гаврила, св. Пантелију Кочанског, св. Николу, св. Петку Трнску и Оридску, Калчишту, Све Свете, св. Милутина, св. Николу, па и св. Јована Рилског, и остале Српске св. храмове које нам честити Султани од Косова оставише, а не утаманише и које ми обновисмо и обнављамо. Ми о свом зноју и трошку, купећи међу собом добровољне прилоге, изучимо и пошљемо по ког учитеља, да нашу децу науче прекрстити се и Богу молити, а преставници наше драге браће Бугара, преставе их, као људе који хоће да поруше Турску царевину, те их ови, и ако немају ни кебе узасе одиста за таке приме и утамањују. Ми једва сачувасмо и спасосмо од ваших шпијунлука и доноса јединог од Косова путника Србина, кроз наше крајеве М. С. Милојевића, о коме ви у свима вашим листовима, док беше међу нама и кад оде од нас, па'и код самих власти, трубисте: да је српске владе шпиун; да иде да побуни свет, нарочито Арнауте, а не да је путовао, као што и јесте једино ради старина и народних умотворина: те га наше турске власти ватаху, и нуђаху по 10.000 као и ви наша браћа Бугари по 10.000 дуката онима који би га издали, па и сад му личне описе и слике од вас добијепе држе по свима својим канцеларијама, и у сваком тамо прешавшем Шумадинцу превиђају га. Ове године путоваше до свога друга и пријатеља Рускога конзула у Призренг г. Панта Срећковић ради виђеља, па и љега већ грдите по новинама као да је и он Бог зна