Сион

72

Србији примећавамо некој господи уредницима шумадинских Српских листова, да погрде на деда о нама и нашим српским крајевима, која издаје г. М. С. Милојевић ни најмање им не служе на част, јер грдећи њих нас све грде, нашу народност, све што је наше, па и све наше свете претке ружите и грдите, а где је Милојевић са нашим пословима и стварима о нама ту смо и сви ми са нашим горњих милиона главама. (Сљедују аодаиси од 122 Старо-срба, станују&их у Београду).

Беседа на дан св. Саве. (Свршетак). Такав правац народног васпитања, који би с једне стране обухватио све потребе друштвене, а с друге и све способности човечије, ја ћу, за разлику од класичког и реалног правца која пре споменух, назвати арактичним иравцем. Наш век обично се зове практичним веком; но у чему је његова практичност, ако не у томе, да развије све способности човека и да га тиме спреми да може намирити све потребе своје. Но ма какав правац дао народном васпитању, онет оно неможе бог зна како напредовати, ако нема свију потребних зато услова. Па који су то услови ? Тих услова има много, но ја ћу овде споменути само оне, који су најважнији. Почем је школа темељ народном васпитању, то пре свега обраћам пажњу на услове школског васгштања. Први услов, од кога зависи успех школског васнитања јесте тај, да оно буде обавезно за свакога. Било је људи, а и читавих народа, који су мислили да нетреба никога присиљавати да себе и своју породицу васпитава, него треба оставити свакоме на вољу, на његову сопствену увиђавност. Али данас сви увиђају да је тако умовање погрешно и за напредак човештва штетно. Колико ми је познато, прва је Пруска усвојила тај услов, па се искуством осведочило, да је радила паметно. Та скоро најмања држава у реду првих европских сила, по-