Сион

125

Разговор с децом о вери и моралу хриш^анскоме. 7. Погублење витлејемске деце. Бежање у Јегипат и повратак одтуда свете породице. Ирод с нестрпљењем изгледаше на повратак мудраца. Напосдетку он дознаде да су они другим иутем вратили се у постојбину. С тога пзнова обвлада њиме сумња и иодозрење. Њему се учини да је већ све спремљено како ће се њему изтргнути дарска власт из руку; с тога се реши да употреби сва сретства, те да смакне с овог света тог опасног по њега младенца. Незнађаше он само још једно а на пме: како ће наћп тог младенца. Деце беше много у Витлејему. Може л бити да се он снрема да их све погуби? Човек, у чијем срцу налази се ма и једна клица остатка од добра, задрктао би од таквога замишљаја. Но од Ирода — овог изрода могло се је очекивати све и свашта. Он — из једног само иодозрења беше већ удавио свог шурака, погубио своју ташту п жену, па и три сина своја посекао. Сви знађаху да је Ирод готов био да убије свакога из реда, само ако му се учини, да ће то убиство бити њему од вајде. Император рпмски Август рекао је о Ироду ово „пре би пристао да будем свиља него ли син Ирода." И заиста Ирод прену изнова на убиства. Он нареди да се поубијају сва деца у Витлејему и околпни витлејемској, која само не беху претурила две године од рођења. Нико од тих становника незнађаше за тај зверски указ, те с тога нико није ни могао да сачуваа живот своје мале дечице. Заповест беше нздата натајно. Ирод потпуно мишљаше да ће у броју погубљене деце бити погубљен и новорођени цар јудејски. Но Господ Бог спасе живот тако драгоцени за све људе. Пре, нег што Ирод беше дао заповест да се деца витлејемска потуку, анђео божији јави се на сну ЈосиФу и каза му: „устани! узми младенца и мајку његову па бежи у Јегипат и остани тамо док тп се изнова не јавим. Јер Ирод тражи младенца да га погуби". Јосиф испуни наредбу анђелову и тиме очува живот Исуса — младенца. Међутим убице дођу у Витлејем и погубе тамо четрнајест хиљада невине деце. Тешко је и помислити, какав је јаук и писка морала бити онда у Витлејему, каква ли туга и жалост у срцима свију становника ове несрећне вароши! Тек овим се испунило оно пророштво које од вајкада још изрече пророк Јеремија: „Глас у Рами зачуће се, јер тамо ће бити плача, уздисаја и туге велике.