Сион

180

халдејском. Кад Грци притискоше њихне земље, примише они вероисповест грчку, обожавајућа све њине богове па чак и сирске. Додније им опет Римљани натуре своје обичаје и релиђиозност, натеравши их, да њине сувремене владаоце као богове поштују. За тим опет на границама области Јерменске примише они веру асирску: „звездо обожавање." Тако Јермени до половине 3. века по Христу, примише и изменуше неколико вера. Али кад Сасан у Персији „свету ватру" опет беше запалио, а његов син Арташир приликом покорења Јерменске и иарочити олтар за „ватре обожавање" подигао, онда Јермееи сбришу и укину све своје дотадање богове и приме релиђију „ватре обожавање." Мало за тим стаде се и хришћанство ширити, и кад јерменски краљ Тиридат бегае прешао у веру хришћанску, породи се релиђиозна борба хришћанства са ватре обожаваоцима у Јерменској. Ово се беше десило за време владе Еонстантина великог, који иђаше на руку Јерменину Григорију, да велики део својих земљака па и самог помеш г тог краља јерменског у веру хришћанску приведе. Због свог апостолског рада, и великог поборништва хришћанске релиђије, добије Григорије од својих земљака име „Просветитељ." Међу тим се Фанатизам персијске вероисповести дуго времена после тога борио. Персијски и византијски цареви даваху обојим партајама неки политички карактер, и потпаљиваху на борбу све дотле, док хришћанство на послетку не преузе мах. Персијапци истина покоре велики део Јерменске, (428), али ипак не могоше натерати Јерменце, да се одреку хришћанства, и врате се њиној старој вери. Борба је ова трајала до 485. г. и најзад принуђени беше Персијанци допустити Јерменима слободу вероисповести. У почетку 5. века, стане се краљев секретар Мигароб јако заузимати за хришћанство, и кад се одрече звања и државпе службе посвети се апостолском раду, и постане највећи поборник хришћанства. С основом се може рећи, да је