Сион

181

он главни утемељач хришћанске вероисновести у Јерменској. Он измисди јерменску азбуку, за тим иреведе библију на свој народни језик, и тако положи темељ литератури јерменској, истиснувши тиме из свог народа и цркве сирски језик. На крају 5 века, надвлада персијском владом потпомагат у Јерменској — моноФизитизам, — у намери да тим Јермене од грчког уплива одлуче, усљед чега се, јерменска црква одлучи на сабору халхидонском од византијске цркве, те тако постане као један одвојен огранак грчке цркве познат под именом грегоријанска црвва. Године 813. добије патријарх оснијски, титулу поглавара јерменског народа и као такав буде од калиФе потврђен. Кад се мухамеданство стаде распростирати, и све друге народе који не хтеше њину вероисповест да приме угњетавати, узалудно се обраћаше јермепским и западним владаоцима са молбама, да их заштите од мухамеданизма, обећавајући се, да ће се то с византијском, то с римском црквом спојити. Сва њихна уговарања не беху ништа друго, до само проста дворска политичка покушавања, нарочито од стране римског двора, да би тим оцепили са свим Јермене од Византије. У овоме су папе у неколико и постигле цељ, обрнувши на своју руку својим ласкавим обећањима, неки део Јерменаца, који тобож уздајући се у помоћ папину и западних владалаца, примише римску вероисповед^ задржавши своје домаће обичаје и свој свети језик. Тако се разделе Јермени на Грегоријане и Гимокатолике. ГЈатријарах грегоријанисвих Јермена седео је у Еривану, у једноме манастиру араратском. Његов савет састављаше тада архијепископи и јепископи јеривански који су и бирали патријархе, или их је тестаменатом овај намењивао. Патријарх поставља архијепископе и јепископе, н одређује им дијецезе; јепископи се као и архијепископи узимају из чина калуђерског, тако званог код њих црног свештенства. Јепископи опет постављају свештенство, тако звано бело свештенство. Онај који световни (бели) свештеник бити жели, упућује се од јепис-