Сион

211

14*

Мрска завист, нек је далеко од нас; јер, завидећи напретку свог брата, свог ближњег, зар му тиме не копамо јаму ? Чинимо ли тако, зар имамо права не надати се, да нам се оном мером врати којом смо и узајмили? Златна слога, брацка љубав и искрено обавештење, узвишава народ, — а неслога, мржња, и неискреност, жалостна је дрта сваког народа, а нарочито оног народа, којв је тек у пупољку свог развијћа. Да се какав велики посо' сврши; да један народ до жељене мете дође, и оствари оне мисли и дела, која га великој и сјајној будућности воде, први је услов: да млађи старијега слуша; да старији млађега за ту послушност пази. Где се овако ради; где се поштен рад и племените тежње ногама не газе; где се драговољне жртве на олтар своје домовине приносе; где брацка слога сва срца сагрева,; где раздор, неслога — не шире своје гране; где се најпре зида, па после тек руши оно што је трошно, благо оном народу! Он ће, па ма и спорим кораком остварити своју намеру , јер се сила божја у немоКи јавља. Ми празнујемо, драга браћо, овај значајан дан у српској повесници; наша су срца пуна задовољства. Али при помисли: да су гробови наших Неманића, наших Душана још у ропству — обузимље нас јбза. У Призрену, Сарајеву, Мостару, Охриду и многим крајевима где овејани Србин живи, туђип се још тамо шири. Но велики је Бог, у чијим је рукама судба народа; његово око бди; — није далек час, кад ће и наша, суза радости канут на гроб Душанов , само нек нас брацка љубав, слога, и одушевљење прати. Свемогући Боже! као што је Дух твој лебдио над младим царем Давидом, милостив буди, нек лебди и над помазаником Србије! загреј твојом очинском љубављу срце србиново, задахни га још већом љубављу наспрам своје домовине. Амин.